15
Tunel ispod Lamanša dugačak je nešto više od 50 kilometara, a izgradnja je trajala šest godina. Tom brzinom bi Transatlantski tunel sa svojih pet i po hiljada kilometara bio završen za oko sedam stotina godina.
Transatlantski tunel, kakav spaja Evropu i Ameriku, odnosno London i Njujork, ispod Atlantskog okeana je neostvareni tehnološki san čovečanstva, koji se otprilike svakog veka izvlači iz formalina, a onda se malo javno mašta.
Tako je i u poslednjih nekoliko meseci, kada su sa obe strane nepostojećeg tunela počeli da se pojavljuju ne samo natpisi u kojima se nagađa kako bi se mogao ili trebalo graditi, već i prilično tačna – iako nezamislivo visoka – cena njegove izgradnje: 20 milijardi evra.
Trenutno nema ni plana ni projekta, a verovatno ga neće ni biti, ne samo zbog cene, već i zato što niko nije siguran da li to može tehnički da se ostvari. Postojeći podvodni tuneli su mnogo kraći od ovog bez presedana, prenosi Punkufer.
Na primer, tunel ispod Lamanša dugačak je nešto više od 50 kilometara, a izgradnja je trajala šest godina. Tom brzinom bi Transatlantski tunel sa svojih pet i po hiljada kilometara bio završen za oko sedam stotina godina.
Pročitajte još
Možda je ova tema ponovo otvorena jer Evropa trenutno sa interesovanjem prati izgradnju norveškog Rogfasta, koji bi trebalo da bude najduži i najdublji podmorski drumski tunel na svetu, kao i izgradnju tunela Femarnbelt između Danske i Nemačke.
Mišljenja su podeljena o tome da li bi mitski tunel između Evrope i Severne Amerike trebalo položiti ispod okeanskog dna ili na njemu, a postoji i ideja da pluta pedeset metara ispod površine, čime bi se izbegli problemi sa pritiskom, a opet ne ometaju pomorski saobraćaj.
Većina se slaže da bi vozovi morali da putuju kroz tako ogroman tunel, jer bi se na taj način izbegla potreba za dodatnom infrastrukturom. Što se samog transporta tiče, najverovatniji su trenutno magnetno levitirajući vozovi, koji bi u vakuumskoj cevi mogli da dostignu brzinu i do nekoliko hiljada kilometara na sat, ili vozovi na mlazni pogon koji bi takođe mogli da voze nezamislivo brzo, ali bi za zaustavljanje bilo potrebno puno vremena i kilometara.
Sa levitirajućim vozom, putovanje od Londona do Njujorka bi se smanjilo sa sadašnjih 8 sati leta na 54 minuta, tako da bi se moglo razmotriti i interkontinentalno putovanje na posao…
Ako vas cela ideja o Transatlantskom tunelu podseća na Žila Verena, niste daleko. Njegov sin Mišel Vern je 1888. zamislio podmornički transport. On je opisao transportni sistem pneumatskih cevi koji bi mogao da pokrene putničku kapsulu brzinom do 1.800 kilometara na sat ispod Atlantskog okeana u kratkoj priči pod nazivom „Future Express”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
