Šta bi se desilo kada bi kopali do centra Zemlje Foto: Screenshot

Najdublja rupa koju je čovek iskopao na našoj planeti je Kolska superduboka bušotina u Murmansku, Rusija, koja je dostigla maksimalnu dubinu od 12,2 kilometra 1989. godine.

Ovaj projekat bio je još jedan deo neprekidne trke između Amerike i bivšeg SSSR-a da pokažu svoju moć kao dominantne svetske supersile – snage su odmeravali u  istraživanju svemira, nuklearnom naoružanju, pa i u kopanju najdubljih rupa.

Sovjetima bilo je potrebno oko 20 godina da iskopaju najdublju rupu pre nego što je projekat konačno napušten. Ispostavilo se da je realizacija mnogo komplikovanije nogo što je na početku zamišljeno.

Pročitajte još

Prisetite se časova iz osnovne škole i setićete se da je naša planeta sastavljena od različitih slojeva, počevši od kore (sloja na kojem živimo), preko plašta, spoljašnjeg jezgra i konačno unutrašnjeg jezgra.

Da bismo dodali još konteksta dubini Zemlje, Kolska bušotina nije ni prošla kroz koru, a naučna edukatorka Kleo Abram otkrila je video-klipu koji je objavila na YouTube da je ta rupa dosegla samo 0,2 procenta puta do središta Zemlje.

Temperatura – glavni problem

Foto: Naeblys / Alamy / Alamy / Profimedia

Temperatura je glavni razlog zašto je kopanje do središta Zemlje teže nego jednostavno bušenje. National Geographic navodi da unutrašnje jezgro dostiže oko 5.200°C. Da bi uspešno probili ovu „vrelu kuglu pakla“, naučnici bi morali da stvore tehnologiju koja bi mogla da izdrži ovu toplotu.

Pritisak – još jedna prepreka

Pritisak je još jedan faktor koji otežava kopanje do središta naše planete. Svaki alat koji bi se koristio morao bi da izdrži težinu „6,6 sekstiliona tona stena“ koje pritiskaju iz svih pravaca (HowStuffWorks).

Hipotetički, šta ako uspemo?

Na snimiku edukatorka objašnjava šta bi se dogodilo hipotetički ako biste mogli da stvorite alat koji bi vam omogućio da stignete do središta.

  • Kora: Prvo, bušite kroz svih 6.371 kilometar Zemljine kore i stižete do plašta, koji ima lepljivu konzistenciju zbog kombinacije visoke temperature i pritiska.
  • Plašt: Probijte se kroz svih 2.900 kilometara plašta i stižete do spoljašnjeg jezgra, koje Abram naziva „tečnom supom metala“, a koja dostiže 4.400°C.
  • Spoljašnje jezgro: Ovo tečno spoljašnje jezgro odgovorno je za stvaranje električnih struja koje, prema Abram, stvaraju magnetno polje oko Zemlje koje nas štiti od smrtonosnog kosmičkog zračenja.
  • Unutrašnje jezgro: Kada dođete do unutrašnjeg jezgra, materija postaje ponovo čvrsta, jer ogromna količina pritiska znači da atomi gvožđa u centru jednostavno nisu u stanju da postanu tečni.

Ako biste uspeli da stvorite bušilicu koja može da izdrži sve navedeno, čestitamo, stigli biste do mesta gde nijedan čovek nikada nije bio.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare