0
Najdublja rupa koju je čovek iskopao na našoj planeti je Kolska superduboka bušotina u Murmansku, Rusija, koja je dostigla maksimalnu dubinu od 12,2 kilometra 1989. godine.
Ovaj projekat bio je još jedan deo neprekidne trke između Amerike i bivšeg SSSR-a da pokažu svoju moć kao dominantne svetske supersile – snage su odmeravali u istraživanju svemira, nuklearnom naoružanju, pa i u kopanju najdubljih rupa.
Sovjetima bilo je potrebno oko 20 godina da iskopaju najdublju rupu pre nego što je projekat konačno napušten. Ispostavilo se da je realizacija mnogo komplikovanije nogo što je na početku zamišljeno.
Pročitajte još
Prisetite se časova iz osnovne škole i setićete se da je naša planeta sastavljena od različitih slojeva, počevši od kore (sloja na kojem živimo), preko plašta, spoljašnjeg jezgra i konačno unutrašnjeg jezgra.
Da bismo dodali još konteksta dubini Zemlje, Kolska bušotina nije ni prošla kroz koru, a naučna edukatorka Kleo Abram otkrila je video-klipu koji je objavila na YouTube da je ta rupa dosegla samo 0,2 procenta puta do središta Zemlje.
Temperatura je glavni razlog zašto je kopanje do središta Zemlje teže nego jednostavno bušenje. National Geographic navodi da unutrašnje jezgro dostiže oko 5.200°C. Da bi uspešno probili ovu „vrelu kuglu pakla“, naučnici bi morali da stvore tehnologiju koja bi mogla da izdrži ovu toplotu.
Pritisak je još jedan faktor koji otežava kopanje do središta naše planete. Svaki alat koji bi se koristio morao bi da izdrži težinu „6,6 sekstiliona tona stena“ koje pritiskaju iz svih pravaca (HowStuffWorks).
Na snimiku edukatorka objašnjava šta bi se dogodilo hipotetički ako biste mogli da stvorite alat koji bi vam omogućio da stignete do središta.
Ako biste uspeli da stvorite bušilicu koja može da izdrži sve navedeno, čestitamo, stigli biste do mesta gde nijedan čovek nikada nije bio.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
