8
Tokom godina mnogo toga što je bilo zatrpano slojevima i slojevima leda iskopano je - drevne alate, životinjske ostatke, avione iz Drugog svetskog rata, pa čak i vulkane.
Tokom leta u aprilu 2024. godine iznad Grenlandskog ledenog pokrivača, naučnik NASA-e Čad Grin otkrio je nešto što niko nije očekivao tajnu vojnu bazu. Nakon što je radarom snimio ledenu površinu, Grin je bio iznenađen kada je uočio ono što je ubrzo potvrđeno kao Kamp Senturi, odnosno vojna baza iz Hladnog rata stara 65 godina, zakopana 30 metara duboko u ledenom sloju.
„Tražili smo podlogu leda, a iznenada se pojavila struktura Kamp Senturi“, rekao je Aleks Gardner, naučnik NASA-inog Laboratorijuma za mlazni pogon (JPL), koji je učestvovao u projektu. „U početku nismo imali pojma šta gledamo.“
Izgrađen u tajnosti između juna 1959. i oktobra 1960. godine od strane Inženjerskog korpusa američke vojske, Kamp Senturi, poznat i kao „grad ispod leda“, sastojao se od 21 podzemnog tunela dužine gotovo 3 kilometra. Na radarskim snimcima, Grin je rekao da se jasno vide pojedinačne strukture baze. NASA je za istraživanje koristila tehnologiju UAVSAR (Uninhabited Aerial Vehicle Synthetic Aperture Radar), sličnu LiDAR-u, ali koja koristi radio-talase umesto laserske svetlosti kako bi otkrila skrivene objekte.
Pročitajte još
Sporazum između SAD i Danske o odbrani Grenlanda potpisan je 1951. godine, što je omogućilo Amerikancima da grade vojne baze na toj teritoriji.
Čak i bez ekstremnih uslova na ledu, temperature do –56 °C i vetrovi jačine 200 km/h, izgradnja Kampa Senturi bila je logistička noćna mora. Baza je napravljena od 6.000 tona materijala, transportovanih na ogromnim saonicama koje su se kretale brzinom od svega 3 km/h. Materijal je prvo prevožen do američke baze Tule, a zatim vukao do gradilišta, putovanje koje je trajalo čak 70 sati.
Inženjeri su najpre iskopali duboke rovove u snegu i ledu, uključujući i glavni prolaz dug oko 300 metara, nazvan „Glavna ulica“, a zatim su u njih postavili drvene i čelične konstrukcije.
Najveći tehnološki poduhvat bila je ugradnja nuklearnog reaktora PM-2A, jednog od prvih srednje snage, koji je morao da radi pod ekstremnim uslovima kako bi obezbedio energiju za bazu.
Dok su boravili u bazi, naučnici su postigli značajna geološka otkrića među prvima su proučavali jezgra leda, a uzorci tla otkrili su da je Grenland nekada bio prekriven bujnom vegetacijom i bogatim životinjskim svetom.
Ali ta naučna istraživanja bila su paravan.
Kamp Senturi nije bio tajna u potpunosti o njegovoj izgradnji se znalo, a američka vojska je čak snimila promotivni film o projektu. Međutim, naučni aspekt bio je samo maska za tajni plan poznat kao „Projekat Ledeni crv“ (Project Iceworm). Cilj je bio da baza postane podzemno skladište balističkih nuklearnih projektila ispod grenlandskog leda. Planirano je još 135.000 km² tunela, dovoljno za 600 raketa i 60 lansirnih centara, koje bi opsluživalo 11.000 vojnika stalno nastanjenih u „gradu pod ledom“.
Naravno, projekat nikada nije ostvaren. Ogroman broj tehničkih i logističkih prepreka učinio ga je neizvodljivim. Kamp Senturi je zatvoren 1967. godine, a njegovo postojanje postalo je poznato tek 1997, kada je Danski institut za međunarodne poslove objavio podatke o planu.
Ostaci baze danas su zatrpani još većim slojem leda i snega, iako njeno ime „Kamp Senturi“ sada ima gotovo simbolično značenje. Naizgled, sve to deluje kao bezazleni podsetnik na Hladni rat. Ali nije baš tako.
Tokom 33 meseca rada, nuklearni reaktor proizveo je više od 180.000 litara radioaktivnog otpada. Kada je baza napuštena, reaktor je uklonjen, ali otpad nije. On i dalje leži pod ledom, koji se, zbog globalnog zagrevanja, ubrzano topi. Naučnici procenjuju da bi do 2090. godine led iznad baze mogao početi da se povlači, otkrivajući opasan materijal.
„Tada su mislili da to nikada neće biti izloženo“, rekao je Vilijam Kolgan, klimatolog i glaciolog sa Univerziteta Jork u Torontu, koji je 2016. godine vodio studiju o bazi. „U šezdesetim godinama pojam globalno zagrevanje nije ni postojao. Ali klima se menja, i sada je pravo pitanje, hoće li ono što je zakopano dole, tamo i ostati.“
