0
Maklura je drvo koje biste retko primetili da nije njegovog upadljivog ploda koji ima egzotičan izgled i podseća na moždane vijuge. Zovu ga i drvo mozak, konjska jabuka, adamova jabuka, zmijsko mleko.
Ove neobične loptaste plodove viđamo po Beogradu, privlače pažnju šetača tokom kasne jeseni i u rano proleće. Reč je o listopadnom drvetu iz porodice dudova. Koristi se u narodnoj, ali i savremenoj medicini, jako je izdržljivo, smatra se veoma kvalitetnim za izradu lukova ali i gitara.
Izuzetno korisno drvo, nažalost retko je zastupljeno u Centralnoj Srbiji, prenosi Agroinfo.rs.
Makluru još zovu i drvo mozak, konjska jabuka, adamova jabuka, zmijsko mleko.
Veoma je otporna na nepovoljne uslove sredine. Zimi može da izdrži i temperaturu i do minus 27 stepeni. Ona je brzorastuća i jedino ne podnosi senku i polusenku.
Korenov sistem je veoma jak. U Americi su pronađeni primerci, čiji je koren išao i do osam metara u dubinu. Poznavaoci kažu da je drvo kvalitetno i dvostruko tvrđe od hrastovine. Odlično je za loženje, a posebno se smatra vrednim za izradu lukova. Pa čak i boljim od tise. Istorija kaže da su ga upravo za izradu lukova koristili u indijanskom plemenu Osage.
Na pojedinačnom stablu mogu se naći cvetovi samo jednog pola (muški ili ženski), što znači da je za nastanak ovih neobičnih loptastih plodova potrebno da u neposrednoj blizini ima stabala različitog pola.
Maklura cveta u junu i julu, a plodove donosi u oktobru. Iako plodovi maklure nisu jestivi, ulje koje sadrže koristi se za izradu kozmetičkih proizvoda i tinktura, a supstance koje sadrže korisne su za suzbijanje gljivičnih oboljenja u baštama, kao i u borbi protiv raznih štetočina koje se klone zemljišta na kome rađa i raste maklura.
U narodnoj, ali i savremenoj medicini supstance koje sadrži plod maklure koriste se u lečenju raka debelog creva, dojke, želuca, materice i prostate. Karakterističan lepljlivi, mlečni sok koga u izobilju ima u plodovima koristi se u lečenju mnogih bolesti. Međutim, u pripremi eliksira i preparata valja biti više nego obrazriv, jer maklura može biti toksična ukoliko se ne primenjuje na pravilan način.
Takođe, stručnjaci savetuju da je ne koristite paralelno sa antibioticima.
Maclura pomifera dobila je ime po škotskom geologu Vilijamu Makluru, koji je u 19. veku uradio prvu geološku mapu Severne Amerike. U to vreme maklura se koristila u Americi zbog svojih bodljikavih trnova. Farmeri su ih sadili do pojave žičanih ograda oko svojih imanja. U Evropu je doneta 1818. godine i uspešno je uzgaja.
Ovo drvo koristi se kao živa ograda podjednako i u urbanim i ruralnim sredinama. Lako se širi u prostoru gde se uzgaja i pogodna je mesta koja se retko održavaju. Sadi se i u dolinama reka, i na zemljištu koje je podložno eroziji, piše Agroklub.rs.
Međutim, zbog gustog rasta, odlična je zaštita od vetra. U Americi su je sadili u vetrozaštitinim pojasevima. Kao živa ograda pogodna je, jer brzo i gusto raste, dobro podnosi orezivanje, sušu, zagađenja, gljivične bolesti i napade štetočina.
Maklura ima specifičan miris koji odbija mnoge štetočine i glodare. Od soka iz ploda može se praviti rastvor u istoj srazmeri sa vodom, koji se koristi za sprečavanje gljivičnih oboljenja na biljkama u baštama.
Na kraju sezone ostaje mnoštvo zanimljivih zelenih plodova koje neki zovu i majmunska lopta, za koje neki naučni izvori tvrde da su se njima hranili mamuti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
