Znate li šta je ovo? Plod koji svake jeseni zbunjuje Beograđane, a donosi višestruke koristi

Ove neobične loptaste plodove viđamo po Beogradu, privlače pažnju šetača tokom kasne jeseni i u rano proleće. Reč je o listopadnom drvetu iz porodice dudova. Koristi se u narodnoj, ali i savremenoj medicini, jako je izdržljivo, smatra se veoma kvalitetnim za izradu lukova ali i gitara.

Izuzetno korisno drvo, nažalost retko je zastupljeno u Centralnoj Srbiji, prenosi Agroinfo.rs.

Makluru još zovu i drvo mozak, konjska jabuka, adamova jabuka, zmijsko mleko.

Veoma je otporna na nepovoljne uslove sredine. Zimi može da izdrži i temperaturu i do minus 27 stepeni. Ona je brzorastuća i jedino ne podnosi senku i polusenku.

Korenov sistem je veoma jak. U Americi su pronađeni primerci, čiji je koren išao i do osam metara u dubinu. Poznavaoci kažu da je drvo kvalitetno i dvostruko tvrđe od hrastovine. Odlično je za loženje, a posebno se smatra vrednim za izradu lukova. Pa čak i boljim od tise. Istorija kaže da su ga upravo za izradu lukova koristili u indijanskom plemenu Osage.

Na pojedinačnom stablu mogu se naći cvetovi samo jednog pola (muški ili ženski), što znači da je za nastanak ovih neobičnih loptastih plodova potrebno da u neposrednoj blizini ima stabala različitog pola.

Maklura cveta u junu i julu, a plodove donosi u oktobru. Iako plodovi maklure nisu jestivi, ulje koje sadrže koristi se za izradu kozmetičkih proizvoda i tinktura, a supstance koje sadrže korisne su za suzbijanje gljivičnih oboljenja u baštama, kao i u borbi protiv raznih štetočina koje se klone zemljišta na kome rađa i raste maklura.

Lekovita, ali i toksična

U narodnoj, ali i savremenoj medicini supstance koje sadrži plod maklure koriste se u lečenju raka debelog creva, dojke, želuca, materice i prostate. Karakterističan lepljlivi, mlečni sok koga u izobilju ima u plodovima koristi se u lečenju mnogih bolesti. Međutim, u pripremi eliksira i preparata valja biti više nego obrazriv, jer maklura može biti toksična ukoliko se ne primenjuje na pravilan način.

Takođe, stručnjaci savetuju da je ne koristite paralelno sa antibioticima.

Uspeva i u Evropi – i u Šumadiji

Maclura pomifera dobila je ime po škotskom geologu Vilijamu Makluru, koji je u 19. veku uradio prvu geološku mapu Severne Amerike. U to vreme maklura se koristila u Americi zbog svojih bodljikavih trnova. Farmeri su ih sadili do pojave žičanih ograda oko svojih imanja. U Evropu je doneta 1818. godine i uspešno je uzgaja.

Zaštita od vetra i erozije

Ovo drvo koristi se kao živa ograda podjednako i u urbanim i ruralnim sredinama. Lako se širi u prostoru gde se uzgaja i pogodna je mesta koja se retko održavaju. Sadi se i u dolinama reka, i na zemljištu koje je podložno eroziji, piše Agroklub.rs.

Međutim, zbog gustog rasta, odlična je zaštita od vetra. U Americi su je sadili u vetrozaštitinim pojasevima. Kao živa ograda pogodna je, jer brzo i gusto raste, dobro podnosi orezivanje, sušu, zagađenja, gljivične bolesti i napade štetočina.

Specifičan miris

Maklura ima specifičan miris koji odbija mnoge štetočine i glodare. Od soka iz ploda može se praviti rastvor u istoj srazmeri sa vodom, koji se koristi za sprečavanje gljivičnih oboljenja na biljkama u baštama.

Na kraju sezone ostaje mnoštvo zanimljivih zelenih plodova koje neki zovu i majmunska lopta, za koje neki naučni izvori tvrde da su se njima hranili mamuti.