0
Ukoliko ste se probudili u sred noći i uputili se ka frižideru po ponoćnu užinu, put do slatkiša koji tražite olakšaće vam svetlo u frižideru. Međutim, ukoliko je hrana koju tražite u zamzivaču, moraćete da uključite lampu na telefonu ili kopate na slepo dok ne pronađete ono što tražite.
Kao što je ekonomista Robert Frank objasnio u svom blogu, ovo je prilično klasičan primer principa isplativosti, što u osnovi znači da cena nečega ne bi trebalo da bude veća od njegove koristi za potrošače.
Budući da potrošači prilično često koriste svetlo u frižideru i stoga ga smatraju vrednom osobinom, proizvođači mogu opravdati troškove instaliranja tih svetala mnogo lakše nego što mogu sa svetlima u zamrzivaču.
Što se tiče toga zašto potrošači ne cene svetla u zamrzivaču, najpopularnije objašnjenje je da jednostavno ne otvaramo zamrzivače tako često kao frižidere. A kad otvorite zamrzivač, manje je verovatno da ćete stajati tamo nekoliko minuta i proučavati opcije.
Prema Today I Found Out, druga teorija je da nije vredelo instalirati lampu u zamrzivač, jer bi verovatno završila skrivena ispod gomile leda.
Pošto je nepostojanje svetla u zamrzivačima pravilo, rečenica „I ima svetlo za zamrzivač!“ je jednostavan način da prodavci pokušaju da vas ubede da kupite njihov proizvod (iako vas to, u doba pametnih frižidera, možda ne bi baš impresioniralo.)
***
Bonus video: Keleraba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
