10
Teška suša.
Jedva da je proleće, a više od četvrtini evropskog kontinenta preti suša nakon zime s malo kiše i snega pa se mnoge zemlje spremaju za ponavljanje prošlogodišnjeg izrazito suvog leta, ako ne i goreg, piše Politico.
Studija u kojoj su korišćeni satelitski podaci potvrdila je ranije ove godine da Evropa još od 2018. pati od teške suše, prenosi N1 Zagreb. Sve više temperature onemogućavaju da se oporavi pa je kontinent zapeo u začaranom krugu u kojem je dostupnost vode sve nesigurnija.
“Pre nekoliko godina rekao bih da imamo dovoljno vode u Evropi. Sada se čini da bismo mogli imati problema”, rekao je glavni autor navedene studije Torsten Majer-Gir.
Iako bi vlažni vremenski uslovi u nadolazećim nedeljama mogli da obnove površinski sloj tla i pomognu poljoprivredi, čak ni kišovito proljeće ne može da popravi deficit podzemnih voda u Evropi, upozoravaju stručnjaci.
Prošlogodišnja istorijska suša iscrpela je evropske površinske i podzemne rezervoare. Zima je trebalo da donese olakšanje, ali u mnogim regijama bilo je malo kiše ili snega.
Pročitajte još:
Francuska, u kojoj kiša nije pala više od 30 uzastopnih dana u januaru i februaru, iskusila je najsuvlju zimu u poslednjih 60 godina.
Italijanska istraživačka zaklada CIMA ustanovila je smanjenje snežnih padavina za 64 odsto do sredine aprila. Vodostaj reke Po je na nivou prošlog leta, a jezero Garda već je ispod polovine svog prosečnog nivoa.
Problem s voodm izazvao je sukobe u Francuskoj, gde nekoliko sela više ne može opskrbljivati svoje stanovnike vodom iz česme.
Izveštaj španskog udruženja poljoprivrednika COAG navodi da ove godine neke žitarice moraju “otpisati” u četiri regije, a jedan je meteorolog rekao za El País da se poljoprivrednici mogu “oprostiti od gotovo cele berbe maslina”.
Vodostaj jezera Sau severno od Barselone pao je toliko nisko da su vlasti odlučile da uklone ribu kako bi sprečile njeno umiranje i kontaminaciju vode, a za sledeću nedelju u Španiji je najavljen rani toplotni talas.
Španska ministarka ekologije Teresi Riberi poručila je da bi dostupnost vode u Španiji, slično kao u Francuskoj, mogla da padne za 40 posto do 2050. godine.
Zimske padavine su posebno važne za mediteranske zemlje, rekao je Fred Haterman, hidrolog s Instituta za istraživanje uticaja klime u Postdamu. S obzirom na ovogodišnju oskudnu količinu padavina, suša je izvesna, jer bi čak i intenzivne prolećne kiše samo ublažile manjak vode ovog leta.
Kako bi Evropa izašla iz izašla iz začaranog kruga gde svaku godinu započinje sa značajnim deficitom podzemnih voda, ”trebalo bi nam gotovo decenija učestalih obilnih padavina”, upozorava Haterman.
Predviđanje padavina u tako dugim razdobljima je teško, posebno s klimatskim promenama koje menjaju njihove obrasce.
Ipak, jedna od retkih dugoročnih projekcija, prognoza nemačke meteorološke službe za ovu deceniju, predviđa da će u Nemačkoj veći deo decenije biti manje, a ne više padavina.
Čak i da ostane isto, klimatske promene smanjiće dostupnost vode širom Evrope.
Suša je složena pojava i mnogi činioci – poput lošeg upravljanja vodom ili prekomerne potrošnje – mogu da igraju ulogu. Ipak, rastuće temperature zasigurno će dodatno opteretiti snabdevanje vodom u Evropi.
Postoje tri načina na koje globalno otopljenje čini kontinent suvljim, rekao je Hatermann. Prvo, što više raste temperatura, to će više vode ispariti. Drugo, klimatske promene slabe evropsku mlaznu struju, što znači da se sistemi pritiska vazduha mogu zaglaviti, stvarajući produžena razdoblja vrućih, sušnih uslova – kao što se dogodilo prošle godine – ili pak dugotrajne obilne kiše, kao što je bio slučaj tokom smrtonosnih poplava 2021. godine. I treće, evropski lednici i snežni pokrivač ubrzano se smanjuju zbog rastućih temperatura – ostavljajući glavne reke poput Rajne, Dunava, Rone ili Poa bez glavnog snabdevanja vodom.
Ove godine će doprinos otopljene vode evropskim rezervoarima vode “biti stvarno mnogo manji nego inače”, rekao je Andrea Toreti, viši istraživač u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije.
Ulaskom u ovo leto Španija, južni Portugal, Italija i Francuska izgledaju posebno ranjive, smatra Toreti.
“Ali Poljska i druge regije poput Bugarske, Rumunije i Grčke imaju upozoravajuće uslove za sušu“, rekao je.
Evropa se polako budi pred ovom pretnjom. Glavni gradovi – koji su bili oštećeni razornim učincima prošlog sušnog leta u raznim sektorima uključujući poljoprivredu, energetiku i industriju – žure s izradom nacrta odgovora na trenutne, ali i buduće nestašice vode.
Početkom meseca Italija je objavila odluku kojom se smanjuje birokratija za vodnu infrastrukturu, uključujući postrojenja za desalinizaciju.
Španija je u januaru objavila novi paket planova upravljanja vodama.
Nova nacionalna strategija upravljanja vodama francuskog predsednika Emanuela Makrona usmerena je na smanjenje ukupne potrošnje vode za 10 posto do kraja decenije. Prema planu, od svakog sektora će se tražiti da izradi predloge za smanjenje korišćenja vode.
Nemačka strategija, usvojena u martu, uključuje korake za “održivu” upotrebu vode u 10 područja do 2050. godine, kao i niz od 78 mera koje treba sprovesti do 2030.
Ipak, kritičari tvrde da zemlje čine premalo na rešavanju lošeg upravljanja resursima, kojih još ima u izobilju na kontinentu, pogoršavajući time učinke sve manje dostupnosti vode.
“Očigledno je da je voda ograničen resurs, a mi kao društvo možda i nismo bili toliko učinkoviti koliko smo mogli u upravljanju ovim ograničenim resursom”, rekla je Samanta Burges, zamenica direktora Copernicusa, evropske službe za praćenje klime.
U međuvremenu, upravljanje vodom – i odlučivanje o tome ko joj može pristupiti – pretvara se u političko pitanje.
Prošlog leta su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji i Italiji uvedena ograničenja korišćenja vode, a postavljena su pitanja o prioritetu korištenja vode za turističku infrastrukturu, velika industrijska postrojenja i poljoprivredu.
Neke opštine već se suočavaju s novim ograničenjima, dok u drugim ona nikada nisu ni postavljena. Katalonija je nedavno uvela ograničenja, uključujući obvezno smanjenje potrošnje vode za poljoprivredu od 40 posto.
U južnoj Njemačkoj pravni sporovi oko vode su se u poslednje dve decenije udvostručili, a u Francuskoj su napetosti između ekologa i farmera oko izgradnje rezervoara vode prošlog meseca izazvale nasilne sukobe. Rezervoari bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima da se pripreme za sušne uslove leti pumpajući podzemnu vodu zimi koja se zatim može koristiti za navodnjavanje leti, ali zelena udruženja upozoravaju da bi taj sektor trebalo da smanji potrošnju vode.
U španskoj Andaluziji planovi vladajuće Narodne stranke desnog centra i krajnje desnog Voxa da povećaju sistem navodnjavanja u blizini močvara Doñana, koja je pod zaštitom UNESCO-a, izazvali su bes među ekolozima i opozicionim strankama.
“Ljudi to osećaju”, rekao je Haterman. “Bitka oko distribucije već traje”.
