Josip Broz Tito preminuo je 4. maja pre 44 godine. Tog dana na prostorima SFRJ zavladao je muk, milioni građana su plakali, piše Slobodna Dalmacija. O Titu u toku njegove vladavine, ali i decenijama posle njegove smrti kružile su brojne priče, a jedna se naročito izdvaja - srpski grad koji je "mrzeo iz dna duše".
O Josipu Brozu Titu dokumentovane su mnoge priče, a jedna od najzanimljivijih je upravo vezana za jedan grad u Srbiji.
Naime, za vreme 35-godišnje vladavine na Titovim putovanjima izbegnut je samo jedan grad na celom prostoru SFRJ. I to baš onaj iz jednog od prvih megahitova Lepe Brene – Čačak.
U njemu jest bio sedam puta, ali uvek u prolazu. Uvek je bilo usput, na putu za Užice. Istoričari smatraju da je krivac to što ga je Broz do kraja života doživljavao bliskim četničkom Ravnogorskom pokretu.
U njegovim očima Čačani su uvek bili, tvrde istoričari, četnici. Valjda zbog blizine Ravne Gore i pesme „Na planini, na Jelici“. S druge strane, prema izveštajima policije Kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine, Čačak je ocenjivan kao zloglasno „komunističko leglo“.
Tito je, međutim, imao drugačiju percepciju ovog mesta, a stariji Čačani i danas kažu da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi koji su tretirani kao protivnici režima bili preventivno privođeni na sedam dana.
Istoričari navode da doživotni predsednik SFRJ nije nikako mogao da promeni mišljenje o Čačku, iako bi ga na ulici dočekali razdragani ljudi koji su s nestrpljenjem iščekivali njegov dolazak, a koji nikad nije bio planiran. Tito nikad nije imao želju da se zadrži u ovom gradu.
Etiketu buntovničkog grada i mesta koje treba izbegavati zapečatila je situacija kada je za vreme druge Titove posete Čačku, baš za vreme govora, nestalo struje, prenosi „Jutarnji„.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare