0
Radimo li to zbog sebe ili ljubimca?
Nedavno je na jednoj popularnoj stranici na Instagramu objavljena fotografija ofarbanog psa na Zemuskom keju.
Kod nas se ofarbani psi ne viđaju toliko često, pa je ova objava izazvala dosta komentara. Dok jedni smatraju da je ovo mučenje životinje, drugi ne vide nikakav problem i tvrde da „ovaj pas živi bolje nego 99 odsto ljudi“.
Farbanje pasa postoji odavno i, iako mnogima deluje kao bezazlena stvar jer pas „nit je mučen, nit mu šta fali“, ovo nije najbezbednija stvar po fizičko i psihičko zdravlje psa.
Etološkinja i specijalistkinja za ponašanje pasa Marta Sarasua objašnjava za AnimalWised zašto nikada ne bi trebalo da farbate dlaku svog psa.
Proizvođači boja za kosu specifičnih za životinje tvrde da su i veganske i da su modifikovane da se prilagode pH vrednosti kože psa kako bi se izbeglo trovanje ako se progutaju. Međutim, one ne garantuju da životinja neće doživeti bilo kakvu vrstu alergijske reakcije nakon primene.
Mnoge boje izazivaju svrab, iritaciju i crvenilo na koži pasa, iako su teoretski bezopasne za njih. U ozbiljnijim slučajevima psi sa predispozicijom za dermatološke patologije, štenci ili oni sa većim problemima osetljivosti, kao što su albino psi, mogu da pate od veoma jakih kožnih reakcija koje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Takođe, znamo da čak i u takozvanim bezbednim bojama za životinjsku dlaku ima sastojaka za koje se zna da su kaustični, tj. da nagrizaju, kao što su kvaternijum-52 i metilhloroizotiazolinon.
Kvaternijum-52 je korozivan, iritirajući i opasan po životnu sredinu čak i ako se koristi samo u malom odnosu u farbama za životinjsku dlaku, a metilhloroizotiazolinon je poznati alergen i dermatološki senzibilizator.
Nega je veoma važna za mnoge pse. Pojedini imaju dlaku koja se lako može zapetljati ili dužina dlake može uticati na pokretljivost i opšte stanje.
Neki psi imaju veoma ozbiljnu averziju prema metodama koje su uključene u negovanje. Mogu se uznemiriti zbog mašine za šišanje, mogu se ukočiti kada se kupaju ili im je zvuk fena za kosu veoma zastrašujući. To može imati kratkoročne i dugoročne efekte na njihovo blagostanje.
Kada dodamo proces farbanja normalnoj rutini negovanja psa, ta rutina postaje duža. Psa treba oprati, ošišati, osušiti, naneti mu farbu i onda se delovi ovog procesa ponavljaju. Upotreba boje takođe može biti neprijatna jer se koriste hemikalije oštrog mirisa na koje su psi posebno osetljivi.
Otkucaji srca psa se mogu povećati, a njihova nesposobnost da beže može izazvati odbrambeno ponašanje, uključujući agresiju.
Neki psi će moći da tolerišu tretman za negu koji duže traje, ali malo koji će uživati. U najboljem slučaju to je nepotrebno produžavanje procesa koji može biti prilično dosadan za psa. U najgorem slučaju, to može dovesti do ozbiljne emocionalne traume.
Miris je najvažnije čulo za psa. Putem mirisa psi su sposobni da dobiju veliku količinu informacija, kako iz okoline, tako i od drugih pasa i ljudi. Jedan od glavnih problema boje za pse je to što ozbiljno modifikuje prirodni miris psa. Iako mi to možda nismo u stanju da primetimo, oni jesu.
Pošto se miris psa menja, to može uticati na njihovu sposobnost da komuniciraju sa drugim psima. Pošto se psi pozdravljaju njušeći se međusobno, zbog veštačkag mirisa farbe za kosu drugi psi vašeg ljubimca mogu da odbiju ili potencijalno da čak postanu agresivni.
Konačno, farbanje pseće dlake je i etičko pitanje. Ako pokušavamo da transformišemo životinje u živu plišanu igračku i tretiramo ih kao platno na kom možemo da slikamo, ignorišemo njihovo pravo na dostojanstvo. Rezultat može da bude da se na njih gleda kao na objekat, a ne kao na živa bića obdarena inteligencijom i sposobnošću da doživljavaju i dele emocije.
Psu nije potrebna ova vrsta estetskog doterivanja. Iako to možemo činiti sa dobrim namerama i tražiti proizvode koji nisu štetni, trebalo bi da razmislimo o pomenutim rizicima, da procenimo da li je sve to zaista vredno farbanja dlake našeg psa. To ne donosi nikakvu korist, samo potencijalnu štetu.
Kada sebi farbamo kosu, to je naš vid izražavanja. Kada farbamo dlaku svog psa, to je takođe naše izražavanje, a ne izraz, potreba i želja psa.
Kada uzmemo u obzir moguću fizičku i emocionalnu štetu, jasno je da je to nešto što bi trebalo u potpunosti izbegavati. Iako korišćene boje mogu biti relativno netoksične, one i dalje imaju sastojke koji ne donose nikakvu korist psu, ali nose potencijalnu štetu, posebno za one koji pate od alergija.
***
Bonus video: Nisu psi cipele da ih kupujete kao rođendanski poklon
