3
Od starta mi je bilo jasno da je jedan od onih taksista koji vole da pričaju. Desilo se da je bilo već veče i da je i meni ćaskanje delovalo bolje od tišine, pa sam mu postavila jedno od onih pitanja tako uobičajenih, ne samo u vreme korone. "Kako ide posao ovih dana?" Spremno je dočekao.
„Katastrofa, vidiš da su ulice prazne već u ovo doba. Niko nigde ne ide. Čak ni kurve više ne zovu“, u dahu se požalio. Naslutila sam smešak pod maskom, pa sam se i ja nasmešila u trenutku misleći da je to rekao iz štosa. Nije.
„Ozbiljno, imao sam dve prostitutke, uvek su mene zvale kad treba da idu kod klijenta. Odvezem ih, ne pitam ništa, posle ih vratim. Ali u poslednje vreme ni one ne rade“, pojasnio je.
„Pa, ponovo raste broj zaraženih koronavirusom, plaše se ljudi“, prokomentarisala sam nadajući se da smo tu zaključili temu, jer ipak mi se nije toliko ćaskalo. Nismo.
„Ma, ne ljube se one, ako na to mislite“, nastavio je. „I ranije je bila korona, pa su ih zvali. Ne može to tako lako da se prenese, ljudi svašta pričaju… Ali nešto drugo se dešava, ljudima više nije ni do čega, e, to je strašno“.
Pročitajte još:
„Jeste, svima je muka“, složila sam se, a onda izgovorila fatalno „ali…“, koje je trebalo da podseti na načine prenošenja na koje nas upozoravaju stručnjaci. Do kraja vožnje slušala sam o tome kako ne treba verovati u sve što čujemo, uostalom i njegova deca su imala koronu, a on je sve vreme bio uz njih i – šta mu se desilo? – ništa, uopšte nije uspeo da se zarazi, evo ga živ i zdrav, jedino što vozi tu noćnu smenu, kad nema žive duše na ulicama…
„Kažem vam, ni kurve više ne rade, šta mi da očekujemo?“
Zaokružila sam cifru s taksimetra. Ko zna kako će tek sutra biti.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
