Hedi Lamar
Hedi Lamar je bila i glumica i velika izumiteljka; Foto: Profimedia.rs

Nikola Tesla, Tomas Edison, Aleksandar Bel, Bendžamin Frenklin... Svi su veliki svetski izumitelji. I svi su muškarci. Ipak, mnoge neophodne potrepštine, poput mašine za sudove, filtera za kafu, jednokratnih pelena, nisu izmislili oni već velike dame.

U 21. veku ženska prava su i dalje među gorućim temama jer se dame i dalje suočavaju s poteškoćama na tržištu rada i u svakodnevnom životu zbog rodne neravnopravnosti. A kako im je bilo ranije, možemo samo da naslutimo. Zato je važno podsetiti se izuma koje koristimo i danas, a razvile su ih hrabre žene, koje su nesumnjivo rušile okove svog doba. Izume poput injekcije, mašine za pranje sudova, bežične mreže izumele su žene koje su bile ispred svog vremena, prenosi portal Bright side.

 

Bežična mreža

Glumica i izumiteljka Hedi Lamar razvila je sa jednim svojim prijateljem tehnologiju koja je poznata kao preteča vaj-faja. Zahvaljujući njenoj ideji, bilo je omogućeno daljinsko upravljanje torpedima, kao i sprečavanje neprijatelja da ih presretnu. Međutim, u to vreme američka mornarica nije želela da usvoji ovaj izum, pa je on ušao u upotrebu tek kasnije. Devedesetih godina prošlog veka ova ideja je dobila važnu nagradu, a Hedi je 2014. godine dobila mesto u Dvorani slavnih izumitelja.

 

Brisači šoferšajbne

Ovo nezamenljivo sredstvo koje nam osigurava dobru vidljivost u kišnim danima patentirala je Meri Anderson 1903. godine. Na ideju je došla nakon vožnje usred jakih snežnih padavina. Tada je shvatila koliko je važno da nam vetrobransko staklo bude čisto.

 

Injekcija

Američka medicinska sestra Leticija Mamford Gir stvorila je prvu medicinsku injekciju 1899. godine. Ovaj pronalazak je omogućio lekarima da sve rade jednom rukom. Bez sumnje, to je bila važna inovacija u području zdravlja, a proširila se i na druge sektore. Osim toga, služila je i kao temelj za injekcije kakve danas poznajemo.

 

Pelene za jednokratnu upotrebu

Merion Donovan se ideja za jednokratne pelene javila nedugo posle Drugog svetskog rata, kada se potpuno posvetila porodici i domaćinstvu. Uz mašinu za šivanje i zavesu za tuš uspela je da stvori svoj prvi prototip. Izmislila je i plastične kopče kao zamenu za metalne zihernadle. I ona je dobila mesto u Dvorani slavnih izumitelja.

 

Filter za kafu

Domaćica Melita Benc otkrila je da je čišćenje filtera za kafu, koji su se tad izrađivali od tkanine, izuzetno dosadno i naporno. Odlučila je da pokuša da smisli nešto novo i uspela je nakon nekoliko testova. Probušila je nekoliko rupa na dnu metalne šoljice, zatim uzela komad papira iz notesa svog sina, filtrirala kafu i rezultat je bio zapanjujuć. Melita je registrovala patent 1908. godine i nedugo zatim osnovala kompaniju. Zahvaljujući njenoj posvećenosti i pažnji prema radnicima, firma je pregurala Prvi svetski rat, a i danas postoji i u vlasništvu je porodice.

 

Mašina za pranje sudova

Džozefin Kokran je još 1886. godine napravila spravu koju sve žene obožavaju. Nekoliko godina kasnije tokom sajma u Čikagu privukla je pažnju preduzetnika iz restorana, ali mašina za sudove je postala značajna tek pedesetih godina prošlog veka, kada je postala pristupačnija potrošačima. I Džozefin je deo Dvorane slavnih izumitelja.

monopol
Monopol je ženski izum; Foto: Profimedia.rs

Monopol

Dizajnerka Elizabet Filips izmislila je poznatu društvenu igru 1904. godine kako bi objasnila pojam ekonomije i pokazala koliko je kapitalistički sistem štetan. Njoj je ovaj izum ukrao Čarls Darou koji je Monopol patentirao pod svojim imenom. Kad su u kompaniji potom saznali za prevaru, pokušali su da isprave nepravdu.

 

Čamac za spasavanje

Marija Bisli je prvo osmislila mašinu za proizvodnju buradi, pa je nakon tog uspeha odlučila da napravi i čamac za spasavanje koji će biti kompaktniji, sigurniji, otporan na vatru i lagan za korišćenje. Novi dizajn osmislila je 1880. Godinama kasnije njeni čamci su spasli mnoge putnike sa tonućeg Titanika.

Pročitajte još:

Nevidljivo staklo

Ketrin Bur prva je žena koja je diplomirala na Katedri za fiziku na čuvenom Kmebridžu 1926. godine. Nekoliko godina kasnije ona je izumela nevidljivo staklo, to jest staklo sa niskom refleksijom, koje je poboljšalo kamere, mikroskope i projektnu tehnologiju njenog vremena. Njena tehnologija je korišćena i u filmu Prohujalo s vihorom.