Stranci imaju utisak da se kod nas cveće često poklanja.
Na Instagram profilu @knjizevnojezickiatelje, koji vodi master srpskog jezika i književnosti Zorana Ćirković, objavljeni su rezultati istraživanja preuzeti iz naučnog rada Nikice Strižak „Kulturološki sadržaji u nastavi srpskog kao stranog”.
Stranci koji uče srpski jezik dali su podatke o tome šta je, po njihovom mišljenju, u srpskom društvu i srpskoj kulturi specifično i drugačije od onoga na šta su navikli. „Koliko zabluda“ – komentarišu naši ljudi, a posebno ih, čini se, pogađaju pogrešni zaključci o cveću, religiji i prodavnicama.
Pogledajte celu listu.
Meso se jede mnogo.
U kafićima se sedi često i dugo.
Prodavnice ne rade nedeljom i praznikom.
Puši se mnogo.
Ne postoji ustaljeno vreme obroka.
Za svaki obrok se mnogo jede.
Prodavnice rade duže.
Životni standard je nizak.
Ne brine se o prirodi i ekologiji.
Zgrade su stare i ne održavaju se, ali su stanovi u tim zgradama renovirani i luksuzni.
Porodica je veoma važna.
Prijateljstva su čvrsta i dugotrajna.
Ljudi su radoznali i direktni.
Muške i ženske uloge su jasno definisane.
Ljudi su otvoreni i druželjubivi.
Komšijski odnosi su bliski.
Novac ljudima nije mnogo bitan.
Nacionalni identitet je jak i važan.
Ljudi su religiozni.
Društvo je konzervativno.
Govor tela je ekspresivan i energičan.
Fizički dodir je čest i uobičajen.
Iskazivanje nežnosti u javnosti je uobičajeno.
Lični prostor je mali.
Ljudi se osmehuju mnogo i često.
Kasni se i na privatne i na poslovne sastanke.
Puno se priča o politici.
Ljudi dobro poznaju nacionalnu istoriju.
Ne priča se o skorašnjoj istoriji.
Često se poklanja cveće.
Slava je važan i veliki događaj.
Generalno se vole proslave, druženja i okupljanja.
Svadbe su velike ceremonije.
***
Bonus video: Srpski jezik za 1.000 dinara: Drugi pišu sastave, đaci profitiraju