Železnička stanica Topčider je prvi put počela sa radom davne 1884. godine, a danas je prepuštena samoj sebi.
Železnička stanica Topčider je prvi put počela sa radom davne 1884. godine, a voz je poslednji put protutnjao u oktobru 2021. godine i od tada je ova prelepa zgrada prepuštena samoj sebi. Koliko možemo zaključiti, ona funkcioniše kao neki vid skladišta, a mogla bi da bude pretvorena u nešto mnogo više od toga.
Ovo je mala žućkasta zgrada koja je okružena zelenilom, a na koju je, kako smo primetili zaboravio skoro ceo grad, a i sa razlogom. Ljudi se šetaju Topčiderskim parkom i nemaju potrebe da zalaze na sam obod istog, gde bi mogli pronaći ovo prelepo zdanje.
Stanica postoji već 130 i nešto godina, i bila je druga stanica na pruzi Beograd-NIš i njeni putnici bili su svi – đaci, radnici, izletnici, beogradska gospoda, srpski vladari, a poznato je i da su na ovoj stanici voz čekali i američki predsednik Džimi Karter i rumunski predsednik Nikolae Čaušesku. Takođe, libijski predsednik Moamer Gadafi je bio više puta, pa i sama kraljica Elizabeta.
Ako niste znali, kroz ovu železničku stanicu prolazio je i čuveni Orijent ekspres, koji je išao od Pariza do Instanbula. Smatra se da su se njime vozili Albert Ajnštajn i Mahatma Gandi.
Jedno vreme zgradu su pretvorili u muzej, što bi naravno, imalo smisla i danas, a privremeno je vraćena u upotrebu 2018. godine sa gašenjem glavne beogradske železničke stanice – stanice „Beograd“.
Istorija ove stanice datira još od juna 1881. godine kada je kralj Milan oglasio početak prve srpske pruge koja će spajati tadašnji najseverniji i najjužniji srpski grad – Beograd i Niš. Tako je počelo stvaranje železničkog čvora koji je u početku imao samo četiri stanice na pruzi u pravcu Niša: Beograd, Topčider, Rakovica i Resnik.
*
Nekada je Topčider bio izletište van Beograda, kako kažu, prošarano vikendicama i čuvenim vinogradima, a najvažnije zdanje u okolini bio je dvorski kompleks koji je izgradio još knez Miloš.
Kada smo zavirili kroz prozore, kroz mnoge nismo ništa mogli ni da vidimo od naslaganih dasaka i nekog građevinskog materijala, a čak su i neke klupe koje su nekada stajale ispred, unešene unutra. Mesto izgleda kao zaboravljeno od strane svih i prepušteno je na milost i nemilost vlasti koja će, nadamo se, odlučiti od ove prelepe zgrade da napravi bar nešto što bi ljudi sigurno rado posećivali.
Nekada se unutra nalazio starinski telefonsko-telegrafski pult iz, smatra se, šezdesetih ili sedamdesetih godina, kao i sat koji je, kažu, Draga Mašin poklonila kralju Aleksandru Obrenoviću. Da li je sve to i dalje tu, ne znamo.
***
Bonus video: POSLEDNJA TOPČIDERSKA NOĆ
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: