2
Svi smo svesni dešavanja u Ukrajini, kao i velikih poskupljenja namirnica, goriva, struje, odnosno naočigled neprimetne inflacije u našoj zemlji. Sve u svemu, zajedno to stvara vrlo neprijatnu atmosferu među mladima. Oni se i dalje oporavljaju i navikavaju na celu situaciju sa pandemijom koronavirusa, te pronalaze način kako da se osećaju sigurnim - makar to bilo kupovanje konzervirane hrane i stvaranje bar nekih rezervi.
Ne reagujemo svi isto u svakoj situaciji, neki su potpuno isključeni iz svega jer im je tako lakše, neki su pak i opterećeni time da znaju svaku informaciju – makar bila i netačna, a neki osećaju traumu iz devedesetih i prinudnog karantina…
„Sećam se kako su mi govorili da sam luda što pravim zalihe hrane kada se stvar sa koronom širila i pročula… a ispala sam u pravu. Otišla sam u Lindu, kupila konzerviranu hranu, pastu i smrznuto povrće i voće. Bolje luda nego gladna, šta znam”, istakla je Anica (27).
I nije jedina…
„Sa cimerkama sam stavila pare na sto, napravile smo spisak i otišle u supermarkete. Možda nismo kupovale ‘pametne’ namirnice poput brašna i šećera, ali sada kad izračunamo svu pastu, supe, kesice sa gotovim sosevima, konzerve… imamo hrane za bar šest meseci”, istakla je Irena (26).
Neki su se pak odlučili za te pametne namirnice.
„Brašno u velikim vrećama, malo ulja, soli, začina i konzervirana hrana – to je to od hrane. A kupili smo i sapuna, brijača i tako te neke higijenske elementarne stvari…”, ističu Bojan i Jelena (26).
A čemu sve to?
„Ne znam iskreno. Ne znam ni šta bih rekla. Osećam veliku anksioznost i čitam svašta – može da nestane gasa, struje, možemo biti izolovani kao država… Ništa mi nije jasno, znam da sam se plašila i pre mesec dana kad sam shvatila da su sva pakovanja smanjena, a cene povećane i prosto morala sam da kupim konzerviranu hranu, pastu, rezance za supu, razne supe… Tako se osećam sigurnije”, kaže Ivana (25).
„Ne znam, eto, ne sećam se devedesetih, ali znam priče. Znam i kako je naglo sve nastupilo sa koronom, te mi mladi koji smo živeli sami nismo to baš najozbiljnije u startu shvatili, bar ne neki od nas. Tako smo ostali bez hrane u izolaciji, išli da šetamo pse i sastajali se tajno da razmenjujemo hranu i osećala bih se neodgovorno da sad nešto ne kupim i nemam bar neku zalihu. Pa čak i ako dođe samo do poskupljenja cena – isplati se mojih 30 kila paste, zar ne?”, navela je Marija (27).
Pročitajte još:
Roditelji su nam pričali priče, neki se sećamo, neki ne, ali jedno je sigurno – mnogi se ne osećaju sigurno.
„Klepa me anksija i ne prestaje već tri dana. Tek kada sam otišla do prodavnice i vratila se sa kesama konzervi, hrane za psa i ostalih nekih namirnica – osetila sam neku sigurnost. Možda neosnovanu, ali opet je moja sigurnost”, kaže Jovana (23).
Milica (23) potvrdila je Jovanin stav i dodala: „Neosnovano ili ne, definitivno je da ne znamo da li postoji nešto na šta treba da se spremamo, a čak i da znamo – kako to treba učiniti? Cimeri i ja smo kupili hranu, kupili čak i ugalj, jer imamo kaljevu peć u stanu – iako ide leto. Toliko o sluđenosti i strahu… Pasulj, sočivo, leblebije – sve je kupljeno i spremno, a za šta – ne znamo…”
Šire se poluinformacije, dezinformacije i strah, a mladi ne znaju šta da rade. Ponovo isplivavaju ‘Keep Calm and Carry On’ plakati, ali čini se da jedini način da mladi ostanu mirni jeste da obezbede svoje stomake i napune svoje magacine hranom.
„E da, kupili smo i alkohola dosta… Nikad se ne zna kako ćemo morati da smirujemo živce”, dodala je Milica uz smeh.
BONUS VIDEO: Reciklaža, razvrstavanje kućnog otpada
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
