Albert Ajnštajn je poznat po revolucionarnoj jednačini E=mc2, ali ljudi širom sveta se ovih dana podsećaju njegovih reči o Trećem svetskom ratu.
Ajnštajn je bio svestan štetnih efekata nuklearnog ratovanja i opisao je svoju ulogu u razvoju atomske bombe kao „indirektnu“.
Međutim, njegov citat o tome koja bi zverstva mogla doći sa Trećim svetskim ratom ostaje mučan podsetnik na tamnu stranu naučnog razvoja čovečanstva.
„Ne znam kojim oružjem će se voditi Treći svetski rat, ali će se Četvrti svetski rat voditi motkama i kamenjem“, rekao je na jednoj večeri.
Iako se o poreklu ovog Ajnštajnovog citata često raspravlja, poenta je kristalno jasna. Uticaj koji bi nuklearni rat mogao da ima na svet je razoran, a ovaj citat to dočarava u jednostavnoj rečenici.
Tokom 1920-ih, Ajnštajn je sarađivao sa Leom Silardom na razvoju i patentiranju energetski efikasnog frižidera.
Godine 1933. Silard je otkrio nuklearnu lančanu reakciju (proces koji oslobađa energiju zaključanu u atomima za stvaranje eksplozija) i prema National Geographicu, postao je ubeđen da nemački naučnici možda koriste trenutna naučna dostignuća za razvoj atomskog oružja.
Kontaktirao je Ajnštajna i zamolio ga da pomogne da upozori američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Ajnštajn je napisao pismo Ruzveltu u kojem upozorava šta bi se moglo dogoditi ako nacisti razviju atomsku bombu pre Sjedinjenih Država.
U pismu Ajnštajn savetuje da Ruzvelt treba da finansira inicijativu za istraživanje atomske energije. Dva meseca nakon što je primio Ajnštajnovo pismo, Savetodavni komitet za uranijum koji je osnovao Ruzvelt sastao se prvi put. To je prethodilu projektu „Menhetn“, koji je na kraju stvorio atomsku bombu.
Ajnštajnova jednačina E=mc2 objašnjava energiju oslobođenu u atomskoj bombi, ali nije uputstvo kako da se napravi. Naučnik je često podsećao ljude:
„Ne smatram sebe ocem atomske energije. Moja uloga u tome bila je prilično indirektna“.
***
Bonus video: Ledolomac na nuklearni pogon
Pratite nas i na društvenim mrežama: