5
Mnogi ljudi uhvate sebe kako brinu o tome šta bi moglo da se dogodi ili iznova premotavaju neprijatan razgovor u glavi, ali takav obrazac razmišljanja retko donosi bilo kakvu korist. Prema psihoterapeutkinji i kliničkoj socijalnoj radnici Ejmi Morin jedna navika posebno razlikuje mentalno snažne osobe od ostalih, one ne troše energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišu.
Pokušaj da se kontroliše spoljašnje okruženje donosi kratkotrajno olakšanje, ali kada ishodi ipak izmaknu kontroli, anksioznost raste još više.
Što više energije ode na pokušaje upravljanja spoljnim faktorima, manje je ostaje za regulisanje sopstvenih emocija. To može da utiče na koncentraciju, efikasnost i ukupnu produktivnost.
Morin savetuje da se napravi kratka analiza trenutnih briga. Jedna od efikasnih tehnika podrazumeva crtanje tri koncentrična kruga:
Stručnjaci preporučuju da se pet najvećih trenutnih briga smesti u odgovarajući krug. Za stavke u unutrašnjem krugu treba preduzeti konkretan korak već danas, dok brige iz spoljnog kruga treba svesno „otpustiti“ kako bi energija ostala usmerena tamo gde može da donese stvarne rezultate.
Pročitajte još
Kako bi se sprečilo rasipanje energije, Morin predlaže postavljanje tri ključna pitanja u trenutku kada problem počne da preokupira misli:
1. „Da li se bavim problemom ili rešenjem?“
Umesto razmišljanja o najgorim scenarijima, korisnije je preusmeriti pažnju na konkretne korake koji povećavaju verovatnoću uspeha.
2. „Da li treba da promenim okolnosti ili svoj odnos prema njima?”
Ponekad je potrebno postaviti granicu, promeniti naviku ili prilagoditi plan.
U drugim situacijama, naročito kada okolnosti nisu promenljive, važnije je regulisati sopstvenu emociju kratka šetnja, svesno disanje ili drugačiji pogled na situaciju mogu da ublaže stres i spreče donošenje odluka pod uticajem anksioznosti.
Morin naglašava da mnoge životne patnje potiču iz ulaganja energije na pogrešno mesto. Ako se gomilaju računi, meditacija neće rešiti finansijski problem potreban je plan. Ako se čeka ishod medicinskog testiranja bliske osobe, dodatno istraživanje neće promeniti rezultat, ali tehnike smirivanja mogu olakšati period čekanja.
3. „Šta sam danas uradio/la da postanem mentalno snažniji/a?“
Ishodi se ne mogu uvek kontrolisati, ali individualni napredak može.
Morin ističe da je korisno svaki dan prepoznati makar jednu radnju usklađenu sa mentalnom snagom, kao što su postavljanje granice, vežbanje nove veštine ili jasno iznošenje mišljenja u teškoj situaciji.
Takav fokus sprečava mentalnu iscrpljenost i održava energiju usmerenu ka onome što je zaista pod kontrolom pojedinca.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
