146
Pogled na nečiju korpu dok u samoposluzi čekate red za kasu može vam reći o toj osobi mnogo više nego što biste pomislili.
Dr Vladimir Đurić voli da piše o ljudima koje susreće u svojoj svakodnevici, a kroz njegove tekstove – shvatićete da ih i sami srećete svakog dana. Prenosimo vam jedan od Đurićevih najšerovanijih postova poslednjih dana, a više ih pročitajte na njegovoj Facebook stranici.
„Bio mi je dovoljan samo delić sekunde…
I jedan slučajni pogled…
Na njegovu korpu…tik ispred moje…na kasi u Maxiju…
Da mi popravi dan…
Da se nasmešim…
I da znam…
I koliko unuka ima…
I koji je dan u nedelji…
Tri puta kinder jaje…
Tri puta haribo medvedići…
Tri puta medeno srce…
Kesu…naravno nije hteo…
Poneo je on svoju…
Kao i svaki pošteni penzioner…
Pa neće se valjda novac uludo rasipati na gluposti…
Zna se za šta mora da ima…
I šta su prioriteti…
Dobro se on presabrao još u povratku iz pošte…tamo negde oko desetog u mesecu…
Odmah sam znao i koliko mu je važno to što je Deda…
I koliko je ponosan na tu prestižnu titulu…
I kud je pošao…
Ili ko mu to u ovaj Posebni Dan dolazi u goste…
No to je neuporedivo manje važno…
Pročitajte još:
Od činjenice da je baš lepo u ovo sumorno vreme videti nekoga ko je shvatio istine važnije od svih…
Da novac nema apsolutno nikakav značaj ukoliko nemaš na koga da ga potrošiš…
Da je sposobnost da nekoga voliš…
Čak i više nego sebe…
U stvari najveći pokazatelj duševnog zdravlja…
I da je možda i najveći trijumf evolucije…
Upravo činjenjica da se ta ozbiljna privilegija što se neko može nazvati Čovekom…
I ne može bolje iskoristiti…
No na Ljubav…“
