1
Niko ne zna kako je Karlo Dragutin Hart završio.
U Kraljevini Jugoslaviji postojala je smrtna kazna koja se mahom izvodila vešanjem, podseća Sanja Đaković, koja vodi najzanimljivije šetnje kroz Beograd, a u podcastu „Život na srpskom“ podelila je neke od najuzbudljivijih ljubavnih, ali i najmračnijih priča iz prošlosti prestonice.
Jedna od takvih je i ona o najpoznatijem dželatu.
„Zvali su ga estradni, jer je dolazio u belim rukavicama, sa cilindrom, uštirkanom košuljom… Čak se i slikao po izvršenom delu. Te rukavice je bacao pod noge čoveka kog je upravo usmrtio i govorio: „Za tvoju smrt ja nisam kriv“. Kažu da je što samostalno, što kao asistent, usmrtio oko 100 osoba. A jako je voleo cveće i decu“, priča Đaković.
Taj čovek zvao se Karlo Dragutin Hart i rođen je 28. jula 1879. u srezu Karlin u današnjoj Češkoj, piše sajt Smrtnakazna.rs. Piše i da je po narodnosti je bio Rom, a da se u Sarajevu s obreo posle Prvog svetskog rata, verovatno kao demobilisani austrougarski vojnik.
Njegovo češko ime, Karel, u Bosni se izgovaralo kao Karl ili Karlo, a on sam ga je kasnije “posrbio” u Dragutin.
Odmah posle rata počeo je u tom gradu da povremeno asistira tadašnjim dželatima – Sajfridu i Mauzneru, a 1922. je postao zamenik dželata. Posle Mauznerove smrti, Hart je postavljen na njegovo mesto, a nakon što je i Sajfrid umro Karlo Dragutin Hart je postao glavni egzekutor Kraljevine Jugoslavije.
Iz Sarajeva je 1930. godine premešten u Zenicu, gde mu je dat na upotrebu službeni stan u okviru kompleksa tamošnjeg Kaznenog zavoda. Na njegovu molbu, 1935. mu je odobreno da se sa porodicom nastani u Sarajevu.
Bio je predmet stalnog interesovanja javnosti i često je govorio za novine, a na poslu, prilikom pogubljenja, uvek je nosio frak, cilinder i rukavice.
Pročitajte još:
Vodio je dnevnik o smrtima i uvek je nosio fotografije osuđenika koje je obesio, verovatno da bi ih prodavao radoznalcima. Pričalo se, iako je Hart to poricao, da prodaje i komadiće konopca za vešanje.
“ Više njih mi se posle justifikacije obratilo s molbom da im dam komad konopca kojim sam obesio prvog zločinca. Kažu da će im to doneti sreću. Ja nisam trgovac i nisam prodavao konopac nego sam ga isekao na parčiće i razdelio ih nekolicini onih koji tvrdo veruju da će im to doneti sreću. Ali zamislite, gospodine, koliko bih morao biti srećan ja, koji kod kuće imam na tuceta takvih konopčića“, rekao je jednom prilikom.
Objašnjavajući da se, navodno kao dobrovoljac u češkoj vojsci, tokom rata nagledao svakakvih strahota, Hart nije zazirao od svog zanata.
„Vešanje je sada moj poziv i zato na mene ne ostavlja tako dubok utisak kako ljudi misle… Kao i svi pametni ljudi mislim da justifikacija zločinca, koji ima tolike žrtve na savesti i koji je unesrećio tolike porodice, i nije tako strašna stvar“, isticao je.
Pročitajte još:
Deo legendi ispletenih oko ovog čoveka odlaze i na to što niko zapravo ne zna kako je Karlo Dragutin Hart završio.
„Smrtna kazna“ piše da je Hart „stalno od pretpostavljenih tražio isplate i doplate honorara i troškova, a često je pretio da neće otputovati na mesto izvršenja smrtne kazne ako mu se prethodno ne plati“.
„Više puta mu se dogodilo da zakasni na zakazano vešanje, pa su pogubljenja morala da budu odlagana, a osuđenici da duže borave na belom hlebu. Ipak, u službi je uredno napredovao i redovno dobijao povišice, a 1940. godine je unapređen u zvaničnika II platne grupe. Služio je sve do nemačke okupacije Jugoslavije 1941. godine, a od tada mu se gubi svaki trag.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
