30
Katka Lapelosova ima slovenske korene, odrasla je u Njujorku, a 2020. se preselila u Srbiju.
U tekstu za Business Insider ona je priznala da joj je ta odluka bila greška, iako je o životu u ovom kraju Evrope sanjala još od 2008. godine, kad je studirala u Pragu.
„Nakon što sam se vratila u SAD, magistrirala sam da predajem engleski, pripremajući se da svoj san ostvarim. Onda sam se zaljubila u svog najboljeg druga iz srednje škole, koji nikada nije napustio Long Ajlend, i sve se promenilo. Naša skoro 10-godišnja veza bila je fantastična i ispunjena mnogim divnim uspomenama, uključujući nekoliko putovanja u Evropu. Svaki put kada bismo se vratili u SAD, postavljala bih pitanje zajedničkog preseljenja u inostranstvo. Ali on nije bio oduševljen idejom. Kako smo starili, postalo je jasno da su naše vrednosti i ono što želimo od zajedničke budućnosti znatno drugačije. Na kraju smo odlučili da se razvedemo u januaru 2020, što je bilo bolna, ali neophodna odluka koja nam je omogućila da stvorimo naše idealne živote odvojeno. Osećala sam se kao da imam drugu šansu da ostvarim svoje snove, a kasnije te godine sam se za stalno preselila u Srbiju. Iako ne želim više da ostanem ovde, zahvalna sam na iskustvima“, navodi u tekstu, a onda obrazlaže četiri momenta za koje smatra da je trebalo više da prouči.
Prvi se tiče „dejtinga“.
„Izlazila sam sa ljudima u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Grčkoj, Slovačkoj i drugim zemljama, i nikada nisam imala problem. Ali nikada nisam imala vezu dok sam živela u Srbiji — čak ni blizu. Moja iskustva sa zabavljanjem u Srbiji su se drastično razlikovala, i zaista sam uzimala zdravo za gotovo kako bi to moglo da utiče na moj život“, piše Katka.
Pročitajte još:
„U drugim delovima sveta muškarci su obično fascinirani mojim akademskim i karijernim dostignućima, koliko sam putovala i mojim ambicijama uopšte. U Srbiji muškarci pričaju i kada pokušam da se upustim u razgovor, ili me ignorišu ili kažu da previše pričam. Kao Njujorčanka, nisam navikla na ovo… Muškarci su me direktno nazivali debelom na sastancima, a neke komšije su mi govorile da bih mogla da nađem dečka ako smršam ili obučem lepšu odeću“, otkriva.
„Iako volim da živim u inostranstvu, definitivno može biti usamljeno, a ja i dalje imam nostalgiju. Zaista sam se radovala što ću ugostiti porodicu i prijatelje čim su ograničenja pandemije ukinuta. Dok moji voljeni daju sve od sebe da podrže moj život u inostranstvu nakon razvoda, posetio me je samo jedan blizak prijatelj. Sjajno se proveo, ali velika je šteta što nisam imala više posetilaca, s obzirom da ovde živim više od tri godine. Beograd ima direktan let iz Njujorka, gde živi većina članova moje porodice i prijatelja, ali im destinacija ne izgleda tako privlačna kao Pariz ili Barselona. Niko mi nije dao čvrst razlog da ne dođe, ali mnogi od njih Srbiju i dalje vezuju za negativne stereotipe — poput gangstera ili kriminalaca. Neki čak misle da živim u Sibiru ili Siriji. Otkrila sam da je većina ljudi zaista loša u geografiji.“
„Bila sam toliko odlučna da konačno ostvarim svoj san o vlasništvu nad kućom da sam mislila da sam spremna da zaobiđem iskustvo iznajmljivanja, ali posle tri godine u Srbiji osećam se nekako „zaglavljeno“. Ne želim više da ostanem ovde, ali takođe nemam bazu u SAD. Za sada moram da ostanem dok ne smislim solidniji plan preseljenja, a čak i tada moram da smislim šta ću sa svojim stanom“, piše Katka.
Pročitajte još:
„Kirija i drugi troškovi u Beogradu su mnogo niži u poređenju sa drugim mestima u Evropi. Da sam nisam kupila stan, mogla bih da iznajmim stvarno lepo mesto za oko 400 do 600 dolara mesečno i da ipak uštedim novac za svoj dom iz snova. Plaćam oko 32 dolara mesečno za struju, vodu, održavanje zgrade i račun za internet i telefon. Dobro sam prošla sa stanom u Beogradu, ali znam da bi mi iznajmljivanje omogućilo više slobode da istražim druge komšiluke, a možda čak i druge zemlje pre nego što odaberem gde da se smestim“.
„Zaista, najveća promena koju bih volela da sam napravila je da imam više strpljenja. Hrvatska je otvorila svoj jednogodišnji program digitalnih nomadskih viza u januaru 2021, pa da sam sačekala još nekoliko meseci, mogala bih da ga iskoristim. Ubrzo su usledile i druge zemlje EU, poput Malte i Grčke. Povezujem se sa ovim prostorima mnogo više nego sa Srbijom, pošto imam bolja iskustva sa sastancima u ovim zemljama. Znam da ću jednog dana postići svoje ciljeve i naći svoj evropski život iz snova. Iako stvari u Beogradu nisu ispale baš onako kako sam planirala, mislim da se sve dešava s razlogom i da je preseljenje tamo nakon mog razvoda upravo ono što je trebalo da uradim“, zaključuje Katka, a sudeći po njenim fotografijama, našla je način da nastavi da putuje i trenutno boravi u Grčkoj.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
