18
U Beogradu nalaze relativno pristupačan smeštaj, priliku za pokretanje posla...
Sedeći za velikim crnim drvenim stolom pored hrpe papira, beogradska advokatica Tijana Vujović kaže da za sledeći dan već ima zakazano pet sastanaka s potencijalnim novim klijentima. Četvoro od njih su Rusi, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji.hr.
Ova 36-godišnjakinja specijalizirala se za imigraciju, pribavljajući ljudima odgovarajuću papirologiju i spajajući ih s agentima za nekretnine u gradu koji se tiho pretvorio u utočište za hiljade Rusa od invazije Rusije na Ukrajinu pre osam meseci. Novopridošlice su pohrlile u zajedničke radne prostore, registrovale više od 2.000 kompanija i čak dale podsticaj tržištu nekretnina. Sve više njih sada želi da se smesti na duži rok, nakon Putinove vojne mobilizacije građana u septembru.
„Na početku rata svi klijenti su tražili da iznajme stan“, rekla je Vujović, koja je ove godine imala posla s najmanje 500 Rusa, u svojoj kancelariji u stambenoj zgradi u centru Beograda. „Poslednjih sam meseci dobila mnogo zahteva od njih za kupovinu, i to ne samo zbog dobijanja prebivališta, nego za život.“
Čelnici Evropske unije, kojoj Srbija konačno želi da se pridruži, upozorili su predsednika Aleksandra Vučića da se njegova zemlja mora odlučiti na kojoj je strani dok se on protivi pridruživanju sankcijama protiv Moskve. Ali žila proruskih osećaja duboko je prisutna u Beogradu.
„Beograd je bio poput Kazablanke poslednjih nedelja“, rekao je Vučić 17. oktobra u govoru u srpskoj obaveštajnoj i bezbednosnoj agenciji, uporedivši grad prikazan u filmu iz 1942. kao mesto koje vrvi špijunima i ratnim izbeglicama.
Od početka sukoba u Srbiju je došlo više od 100.000 Rusa i nekoliko stotina Ukrajinaca, od kojih je 17.000 dobilo boravišnu dozvolu, rekao je Vučić. Ostali su otišli u druge zemlje ili su ostali u Srbiji kao gosti.
„Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate“, rekao je. „Kad imamo goste sa zapada, onda ih ovi drugi prate.“
Rusi koji beže od politike svoje domovine imaju malo opcija u Evropi. Međutim, Srbija dopušta Rusima ulazak u zemlju bez viza prvih 30 dana, a nacionalna avio-kompanija zadržala je linije za Moskvu i tri druga ruska grada.
Prisutnost Rusije u Beogradu, gradu od oko 1,4 miliona ljudi, nije teško uočiti. Jedna od znamenitosti je secesijski hotel Moskva, dok se kulturni centar Ruski dom nalazi odmah niz ulicu. Energetski div Gazprom PJSC sponzoriše Crvenu zvezdu Beograd, najuspešniji fudbalski tim u zemlji, piše Bloomberg.
Pročitajte još:
Te veze imaju dugu istoriju. Srbija je oživela svoj odnos s pravoslavnom Rusijom 1990-ih tokom krvavog raspada Jugoslavije kada su delovi federacije stekli nezavisnost uz podršku Zapada. Pokušaji tadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića da to ospori na bojnom polju izazvali su sankcije i izolaciju. Srbi su tražili podršku na istoku, dobivši rusku podršku tokom NATO bombardiranja 1999. kako bi se okončao sukob na Kosovu.
Intervjui s nekim od Rusa pokazuju da su srećni što su pronašli tako gostoljubivo mesto. Mihail Korostikov (33), bio je rukovodilac međunarodne ESG saradnje u Sberbanku u Moskvi. Počeo je da traži novi posao 25. februara, dan nakon što su Rusi izvršili invaziju na Ukrajinu, a isti nedelje je ozbiljno krenuo s učenjem srpskog.
Dobiti novu poziciju nije bilo lako jer zapošljavanje Rusa nije bilo vredno rizika, rekao je. Korostikov, čija je supruga Srpkinja, stigao je u Beograd u junu i sada radi na daljinu za klimatsku nevladinu organizaciju sa sedištem u Velikoj Britaniji.
„Ako odete u zajedničke radne prostorije, sve što čujete je ruski“, rekao je Korostikov, sedeći u baru na Vračaru, bogatoj rezidencijalnoj četvrti u središtu Beograda. Svi te tretiraju kao suseda, kazao je i ispričao kako su mu čak nudili besplatnu hranu na pijaci kad su saznali da je Rus.
„Nikada nisam osetio ni trunku negativnih osećaja. Govorim ljudima da postoji prekrasna zemlja – možda malo neuredna.“
Beograd novopridošlicama omogućuje pronalaženje relativno pristupačnog smeštaja, barem u poređenju s Moskvom, priliku za preseljenje, pokretanje posla ili barem razmišljanje o sledećem koraku. Rusi su ove godine u Srbiji osnovali 2.321 kompaniju, uglavnom u Beogradu.
WeShare sa sedištem u Beogradu, koji upravlja coworking prostorima u blještavom tornju prekoputa zgrade srpskog parlamenta, dobio je 60 novih ruskih klijenata od početka rata u Ukrajini, u odnosu na samo nekoliko pre sukoba.
Mnogi žele da lociraju svoje kompanije na WeShare stranicama, bilo da fizički koriste prostor ili samo adresu, rekao je osnivač i vlasnik firme Leon Pantelić.
„To je neverovatan porast potražnje, a svake nedelje dobijamo sedam do osam novih upita“, rekao je.
U međuvremenu, Rusi su pomerili tržište nekretnina, s cenama najma više nego udvostručenim u Beogradu zbog velike potražnje, kaže Katarina Lazarević, koja vodi jednu od istaknutih agencija za nekretnine u gradu.
Prosečna cena jednosobnog stana u središtu Beograda porasla je s 300 evra (298 dolara) mesečno na najmanje 600 evra, u gradu u kojem prosečna neto mesečna plata iznosi oko 800 evra.
Rusi su došli u tri talasa, rekla je: prvo su to bili uglavnom profesionalci ili bogati pojedinci koji su selili svoje kompanije kako bi izbegli sankcije, zatim porodice tokom leta i sada — najveći talas — otkako je Putin naredio zemlji da se mobiliše. „Sve što dođe na tržište odmah se razgrabi“, rekla je Lazarević. „Uskoro u Beogradu više neće imati šta da im se ponudi.“
BONUS VIDEO: Ruska radnja u Beogradu: Ima li više ruskih potrošača u Srbiji?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
