Švajcarski muzičar Yvan Franel ima i drugo ime - Milenko, a bend je nazvao Stevans.
Popularan švajcarski bend Stevans u februaru prvi put stiže u Srbiju. Međutim, za frontmena Ivana Franela je ova mini turneja nosi i poseban, lični momenat – on se toga ne seća, ali prve korake je napravio upravo u Beogradu.
Kao zanimljivost uz najavu koncerata po srbiji ide podatak da su Ivan Franel i njegov brat rođeni u Beogradu, a roditelji su im dali druga imena: Milenko i Stevan.
„Moj otac je šest godina radio u Beogradu, kao savetnik za Ambasadu Švajcarske. U tom periodu smo se rodili moj stariji brat i ja. Roditelji su nam, kao druga imena, dali srpska imena – moje je Milenko. Uvek sam voleo ime Stevan, pa sam rešio da ga uzmem za bend. Samo sam dodao „s“ na kraju, da bi zvučalo više „british“ i bolje se uklopilo uz britanski rok pop koji smo svirali na početku“, objašnjava Ivan u razgovoru za Nova.rs.
Priznaje da ne zna mnogo o Srbiji, a na pitanje da li postoji nešto što mu je važno da vidi, okusi, proba, bez razmišljanja odgovara: „Hoću kompletan doživljaj!“
„Iskreno, o Srbiji ne znam više od nekoga ko dolazi u vašu zemlju prvi put. U Beogradu sam živeo samo do prve godine. Ali sam siguran da ću osetiti vajb“, kaže Franel.
Stevans 9. februara sviraju u Punk Rock Cafeu u Smederevskoj Palanci, dan kasnije, 10. februara, u zemunskom klubu Fest, a 11. februara u Novom Sadu, u SKCNS Fabrici – Ivan planira da ovi susreti budu tek početak novog prijateljstva sa publikom iz Srbije.
„Svirali smo na Paillote festivalu u Švajcarskoj, bukirao nas je Hedi, koji je Srbin. Predložio nam je da dođemo u Srbiju, takođe i da nas vide organizatori Exit festivala. San je svirati tamo. Naravno, svaki put kada odemo u inostranstvo počinjemo od nule. Jako smo uzbuđeni što ćemo našu muziku podeliti sa ljudima iz Srbije, čuo sam da se baš dobro zabavljate“, kaže Ivan Milenko.
Srpsko ime prati ga kroz život, ali s porodicom se tokom celog svog detinjstva selio po raznim zemljama.
„Iz Srbije smo otišli u Indoneziju, Republiku Kongo, Grčku, Maroko i onda završili u Švajcarskoj. Obično smo ostajali po tri, četiri godine u svakoj zemlji. Volim to. Pretpostavljam da je muzika koju smo čuli u tim zemljama uticala na mene, u svakoj pesmi Stevansa primete se određeni uticaji i nadam se da njihov miks na kraju čini naš zvuk.“
Zvuk svog benda opisuje kao žanrovsku fuziju, „ima tužnih i super plesnih melodija, ali većina je sveža, vesela i tera ljude da igraju na koncertu“. Ako bi morao jednu pesmu da izabere koja ga najbolje predstavlja, kaže da bi to verovatno bila „When the light is gone“ – „jer ima taj melanholični ton i dobro opisuje kako se oseća pre i posle nastupa“.
A kako izgleda život u Švajcarskoj?
„Život u Švajcarskoj je lep, srećni smo što živimo u zemlji u kojoj demokratija jako dobro funkcioniše i vozovi stižu na vreme. Ali ljudima je nekad teško da budu srećni, čak i kad žive na udobnom mestu. Kad sam došao u Švajcarsku nakon što sam svojih prvih 17 godina proveo po svetu, u svojoj zemlji sam se osećao kao stranac. Pretpostavljam da sam više Mediteranac nego Švajcarac.“
Pročitajte još:
***
Bonus video: Sandići iz Kovačice krenuli su na put od 1500 kilometara do Švajcarske
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar