Beba novozelandske premijerke Džasinde Ardern je 2018. sa tri meseca dobila lažnu legitimaciju za ulazak s mamom u Ujedinjene nacije, a pelene su joj menjali ispred japanskog konzulata u Njujorku. Džasinda je samo jedna od svetskih političarki koje su svoju decu dovele na posao neposredno posle porođaja.

Prizori političarki koje sa bebama u naručju glasaju u parlamentu nije ništa neobično. Već nekoliko godina svetske medije preplavljuju fotografije zaposlenih mama koje doje bebe donoseći važne odluke za svoje države ali i ostatak sveta.

Džasinda Ardern je na porodiljskom odsustvu bila šest nedelja, a posle toga brigu o bebi je preuzeo otac devojčice, kako bi ona mogla da se posveti premijerskim obavezama.

Jedna od prvih političarki koje su pokrenule akciju dolaska na posao sa bebama bila je Italijanka Liša Ronzuli koja je na zasedanje Evropskog parlamenta u Strazbur povela ćerkicu Vitoriju.

U Španiji su Karolinu Beskansu kritikovali jer jer dojila bebu u parlamentu 2016. godine. Njene kolege su rekle da je to bilo bespotrebno.

Fotografije švedske članice Evropskog parlamenta Jite Guteland sa sinčićem su u martu 2017. postale viral, a mama je rekla da je želela da dolazak s decom na posao postane normalan da bi roditelji to radili kad god je potrebno.

U Velikoj Britaniji Džo Svinson je bila prva članica parlamenta koja je sa bebom došla na političku debatu nadajući se da će to biti signal za modernizaciju.

„Forbes“ je inače pre par godina izračunao koliko radnih sati ima svaka prosečna mama. Ovako stoje stvari: 13,2 sata provodi obavljajući dužnosti kao vaspitačica u vrtiću, 3,9 sati provodi kao generalni direktor domaćinstva, 14,1 sat je šef kuhinje, 7,6 sati je psiholog, 9,5 sati je operater za kompjuterom, 7,8 sati provodi kao domar ili nastojnik, 7,8 sati je porodični šofer, 22 sata je spremačica, a od toga oko 6,6 sati provodi birnući se o vešu. Ukupno, to je radno vreme od 85,9 sati nedeljno.