Prilično uobičajeno u Srbiji.
„Nije retko da se roditelji obraćaju svojoj ćerki ili da joj tepaju, govoreći: “Sine moj”. Takav roditelj poručuje: volim te isto kao da si mi sin. Ako ćerka mora da bude “sin” da bi bila voljena, onda izražavamo jednu u kulturi ukorenjenu diskriminaciju prema ženskoj deci. Jedino je ispravno da svako dete treba voleti bez obzira na njegov pol“, napisao je svojevremeno psihoterapeut Zoran Milivojević za „Politiku“, osvrćući se na tradicionalnu kulturu koja više vrednuje sina, tačnije – najstarijeg sina.
Ni danas nije neuobičajeno da roditelji u Srbiji ćerku zovu „sine“, ma koliko to nekome sa strane moglo da zazvuči čudno. A kako zvuči ćerkama? Upravo to pitanje potegnuto je na Redditu: „Ćerke, kako se osećate kad vas zovu „sine“?“
Mnoge ćerke su se odazvale i, kako se ispostavilo, uopšte nemaju problem s tim, niti osećaju „da su njihovi roditelji zapravo želeli muško dete“, kako neki vole da tumače tu pojavu, a što se „posledica“ tiče – pominju samo to da će verovatno i same zvati svoje ćerke „sine“.
„Šta znam, meni je „sine“ nekako uvek bilo rodno neutralno u tom kontekstu“.
„Čemu ovo? „Sine“ nije niti zlonamerno niti bilo šta. Jednostavno navika u narodu. Ne pokušavajte da ovo otuđite od naroda“.
„Pa kako drugačije da me majka zove? Nema zamene“.
Pročitajte još:
„To je postao sinonim za dete, stariji ne vide problem u tome, mlađi primećuju ali eto, tako je i to je to.“
„Mene majka zove sine a ni sama ne zna što valjda navikla pored dva starija sina pa i mene prekrstila u sina. Lično mi ne smeta čak mi smešno više zvuči kao tepanje.“
„Meni je slatko. Što reče neko, meni je to rodno neutralna reč. Nikada ni meni ni sestri nije govoreno da bi voleli da smo muško, nijedan jedini put, samo im je bilo bitno da smo zdrave. Nikakva mizoginija il u šta već dokoni ljudi sa rodnih studija pokušavaju da nas ubede.
Meni je to “sine” baš simpatično nekako i volim kad mi to neko kaže. Moji me nisu nikad tako oslovljavali, ali to povezujem sa nečim pozitivnim.
„Mene lično ne zanima, jedinica sam i mama i tata me zovu sine, niko nikada nije hteo muško dete, uopšte ne smatram to kao da ima neku skrivenu poruku, prosto deo govora. I ja čekam devojčicu, kapiram da ću da je zovem isto tako i opet ni muž ni ja nismo želeli muško. Tako da se samo opustite“, poručuju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare