0
Najnovije otkriće ostavilo je naučnike bez daha od uzbuđenja. Dr Jasunori Kano sa Univerziteta u Tokiju upravljao je vozilom na daljinsko upravljanje (roverom) u džinovskom rovu Kuril-Kamčatka u severozapadnom Pacifiku, kada je primetio jaja crne boje.
To samo po sebi nije loš podvig, s obzirom na to koliko je tamno na dnu okeana, ali Kano je takođe uspeo da izvuče jaja, na dubini od 6.200 metara. Nesiguran šta bi mogli biti, pokazao ih je dr Keičiju Kakuiju sa Univerziteta Hokaido, koji je kasnije bio koautor rada o zapanjujućem nalazu. “Kada sam ih prvi put video, pomislio sam da su možda protisti ili tako nešto – objasnio je Kakui za IFLScience.
Protisti su porodica tipično jednoćelijskih organizama koja uključuje većinu algi i neke gljive.
“Pod stereomikroskopom sam isekao jedan od njih i iz njega je iscurila stvar nalik mlečnoj tečnosti”, dodao je.
Kakui je objasnio da je „nakon što je pipetom uzeo mlečnu stvar, pronašao sam krhka bela tela u ljusci“.
“Odjednom sam shvatio da su misteriozne crne kuglice, u stvari, čaure ravnih crva (platihelminta). U to vreme nisam znao koliko je ovaj nalaz retkost i nisam mogao da identifikujem koja je grupa platihelminta”, priznao je on.
Uzorci su zatim odneti u muzej Univerziteta Hokaido gde su Kakui i njegov tim uspeli da izvade četiri netaknute kapsule jaja, pronašavši unutra ostatke pljosnatog crva.
Jedan crv je tretiran etanolom i dehidriran da bi se napravile slajdove koje su istraživači mogli da analiziraju, dok je DNK ekstrahovan iz druga dva crva, prenosi IFL Science.
Rezultati su otkrili da je njihovo otkriće bilo rekordno: ovo su sada najdublji slobodni živi crvi poznati na Zemlji.
Ne samo to, već su njihove studije pokazale da nema velike razlike između razvoja dubokomorskih ravnih crva i njihovih plitko vrebajućih rođaka.
„Ova studija pruža najdublju evidenciju o slobodnim pljosnatim crvima i prve informacije o njihovim ranim fazama života u zoni bezdana, koje su bile veoma slične onima u plitkoj vodi“, napisali su Kakui i njegov koautor Aoi Cujuki u svojm radu, koji je objavljen u časopisu „Biolodži Leters“.
Kakui je dodao da su za studiju prikupljeni i drugi „dragoceni uzorci“, tako da je ostalo još mnogo posla, piše Blic.
BONUS VIDEO: Pogledajte video o tome da li bi Zemlja preživela bez kisoenika:
