19
Doktorka Pardis Sabeti kaže da svakog dana ustaje s misijom da pomogne ljudima da im se život vrati u normalu.
Prošlo je više od godinu dana otkako se život doktorke Sabeti sveo na borbu protiv kovida 19, a ono što je tera da istraje je želja da „pomogne ljudima koji su zatočeni kod kuće“ tokom karantina, piše BBC.
Otkako je virus SARS-KoV-2 prvi put identifikovan, ova doktorka radi osamnaest sati dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi razvila novu tehnologiju za praćenje mutacija virusa.
Tim Laboratorije Sabeti, na Univerzitetu Harvard u SAD, izradio je test zasnovan na analizi CRISPR-a – tehnologiji koja omogućuje da se pronađu specifični delovi DNK unutar ćelija.
View this post on Instagram
U pitanju je metoda kojom je moguće testirati uzorak na više od 160 različitih virusa istovremeno, umesto da ih traži jedan po jedan.
Kovid 19 neće biti poslednja pandemija, kaže doktorka Sabeti, koja se zato posvetila razvoju tehnologije koja treba da omogući da buduće pandemije budu rano prepoznate i što pre zaustavljene.
U saradnji sa ACEGID Labom iz Nigerije, tim doktorke Sabeti osmislio je sistem za rano upozoravanje i reakciju na pandemiju po imenu Sentinel.
Sistem koristi genetsko testiranje i tehnologiju za razmene podataka radi brzog i efikasnog širenja informacija.
Može da prikupi i podeli dijagnostičke podatke u roku od mesec dana.
Ova tehnologija će uvećati šanse da neke buduće pandemije budu zaustavljene u fazi kada je još moguće sprečiti njihovo širenje, kaže doktorka Sabeti.
Doktorka Sabeti se već borila protiv drugih epidemija, uključujući ebolu 2013. i 2014. godine.
Ona je i strastvena zagovornica razmene podataka kao ključnog koraka u borbi protiv zaraznih bolesti, ali kaže da ne gaji svaki naučnik isti pristup.
„Ostvarili smo veliki napredak u odnosu na prethodne epidemije kao što su ebola i zika, na primer, tehnologije koje koristimo da sekvenciramo viruse i za dijagnostički rad sada su sofisticiranije. Ali ima još mnogo toga da se uradi u pogledu kulture“, kaže ona.
View this post on Instagram
„Kultura epidemije“, njena knjiga koja se bavi ranim reagovanjem na ovakve krizne situacije, navodi brojne oblasti u kojima bi moglo da dođe do napretka, uključujući bolju komunikaciju između organizacija i vlada, veću transparentnost i razmenu informacija, kao i više regulative u borbi protiv korupcije.
„U opticaju je mnogo novca, ali nije dovoljno jasno ko ga dobija i kako se on troši“, kaže doktorka Sabeti, ističući kako nedostatak transparentnosti može istinski da naškodi kampanjama koje se bave javnim zdravljem.
Ona smatra da se tokom pandemija rodna i rasna diskriminacija pojačavaju, što dovodi do manje efikasne saradnje u borbi protiv zaraznih bolesti.
„Ako je svet pun rasizma, tokom epidemije rasizma ima još više; ako je svet mesto gde vlada seksizam, onda je tokom krize ovaj problem još izraženiji“, kaže.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, žene čine više od 70 odsto globalnih zdravstvenih radnika, uključujući one koje rade u ustanovama za brigu o starima i nemoćnima. One su na prvoj liniji fronta borbe protiv kovida 19, ali su skrajnute kad je u pitanju donošenje odluka na visokom nivou.
„Zaista je neverovatno da toliko žena godinama na prvoj liniji tokom epidemija, a mi tako malo znamo o njima“, kaže doktorka Sabeti.
Ona je, kao vodeća genetičarka, i sama iskusila ovu vrstu diskriminacije na vlastitoj koži – jednom joj je rečeno da treba da bude „glasnija“ da bi uspešno sakupljala novčana sredstva.
Pročitajte još:
„Ja sam sićušna žena tankog glasa i neću biti glasna ni kad budem zašla u šezdesete“, kaže ona.
Ona smatra da je glasnoća „odvratna reč“, jer se odnosi na „duboki glas krupnog muškarca“ i dok god ne budemo živeli u svetu u kom mogu da se čuju svi različiti glasovi, i žene i muškarci će morati predano da rade na postizanju ravnopravnosti.
„Morate da steknete moć da biste mogli da iskazujete moć“, kaže ona.
U nekim prilikama, predrasude sa kojima se susretala zamalo su je navele da odustane od svog rada. Ali jedna od studentkinja doktorke Sabeti rekla joj je da ne sme da odustane, ne samo zato što mora da sledi vlastite snove, već i zbog podrške ženama koje su pošle njenim stopama.
„Do dana današnjeg njene reči mi odjekuju u glavi i pomažu mi da se saberem i radim na malim promenama, koje mogu imati veliki uticaj“, kaže ona.
Kad doktorka Sabeti nije u laboratoriji i proučava viruse, ona je glavni vokal i basistkinja indi-rok benda Thousand Days. Albumi benda uključuju i nekoliko pesama koje direktno govore o njenim iskustvima sa smrtonosnim viralnim epidemijama.
Jedna pesma koju je napisala, pod naslovom One Truth (eng. Istina), nastala je u znak sećanja na troje članova njenog tima koji su umrli boreći se protiv ebole.
Pesma govori o „strahu, nadi i solidarnosti sa životima izgubljenim tokom epidemije“, kaže doktorka.
Sabeti je rođena u Teheranu 1979. godine, a njeni roditelji su pobegli pred Islamskom revolucijom, budući da je njen otac bio visoki službenik u režimu šaha Muhameda Reze Pahlavija, koji je zbačen.
Od malih nogu volela je matematiku, a zanimala ju je i medicina.
Završila je osnovne studije iz biologije na MIT-u i nastavila školovanje na Oksfordu.
Kasnije se vratila u SAD da bi stekla diplomu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, postavši treća žena u istoriji Harvarda koja je diplomirala summa cum laude – sa najvišim ocenama.
BBC ju je 2020. stavio na svoju listu 100 žena, koja odaje priznanje predvodnicama promena tokom pandemije koronavirusa – jednog od najtežih perioda u XXI veku.
Sa novom pandemijom uvek dolazi i „zlatna groznica“ – da se zaradi novac ili da se postane slavan, kaže doktorka Sabeti, ali njena vlastita velika otkrića – kao što su ona do kojih je došla tokom epidemije ebole – desila su se na „malim mestima“ i u „veoma malim zajednicama“.
„Dok sam živa, trudiću se da pokrenem makar male promene“, kaže ona.
Doktorka Sabeti uči svoje studente na Harvardu da pođu sličnim putem, da ostvare istinski i trajni uticaj pre nego da počnu da jure slavu i moć.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
