69
Ako se ova neobjašnjiva anomalija ne smiri do avgusta, onda ćemo biti na nepoznatoj teritoriji - upozorava Gavin Šmit, klimatolog iz NASA-e.
Prošle godine Zemlja se zagrejala za oko 0,2 °C više nego što su klimatski modeli predviđali. Iako to možda ne izgleda mnogo, kada uzmete u obzir da je to mera na čitavoj planeti, to je poprilična toplota.
„Nijedna godina nije zbunila prediktivne sposobnosti naučnika za klimu više od 2023. godine“, piše klimatolog iz NASA-e Gavin Šmit u članku za Nature, a prenosi Science Alert.
„Temperaturna anomalija iz 2023. došla je iz vedra neba, otkrivajući neviđen jaz u znanju, možda prvi put od pre oko 40 godina, kada su satelitski podaci počeli da nude modelarima pogled na Zemljin klimatski sistem u realnom vremenu“.
Šmit upozorava da ako se ova neobjašnjiva anomalija ne smiri do avgusta, u skladu sa prethodnim El Ninjo fluktuacijama, onda ćemo biti na nepoznatoj teritoriji.
Pročitajte još:
Postavljeno je nekoliko teorija za višak toplote koja premašuje ono što se očekuje od El Ninja i stope povećanja CO2. To uključuje smanjenje aerosola za površinsko hlađenje nakon promena regulative 2020. godine; povećanje vodene pare koja zadržava toplotu od erupcije Hunga Tonga-Hunga Ha’apai 2022; i aktivnost u trenutnom solarnom ciklusu koja šalje više toplote u našem pravcu.
Ali čak i kombinovano, sve ovo ne objašnjava uočenu dodatnu toplotu, tvrdi Šmit.
Zabrinjavajuće je da nam nedostaje kritičan faktor u našem razumevanju klimatskih sistema na Zemlji, što bi objasnilo ubrzanu stopu zagrevanja, kao što je potencijalna pogrešna kalibracija u datumu početka uticaja čovečanstva na klimu – to bi objasnilo zašto nas ekstremne klimatske posledice, uključujući smrtonosne poplave, požare i oluje, već tako snažno i brzo udaraju.
„To bi moglo da implicira da planeta koja se zagreva već suštinski menja način na koji klimatski sistem funkcioniše, mnogo ranije nego što su naučnici očekivali“, objašnjava Šmit.
Ipak, iznenadni skok vrućine i dalje može biti kratkoročna anomalija ili ‘slabost’ u podacima, priznaje Šmit.
„Postoji rizik od mešanja kratkoročne klimatske varijabilnosti sa dugoročnim promenama“, kaže Zejke Hausfader, naučnik za klimu sa Berklija u analizi za Carbon Brief.
Međutim, primećuje da postoje neki rani znaci da ovo može biti više od privremene anomalije, uključujući ubrzano zagrevanje zabeleženo u toploti okeana i satelitska merenja Zemljine energetske neravnoteže.
Takođe nema znakova da ovo oštro povećanje klimatskih indikatora menja kurs. Upravo smo dostigli deseti uzastopni mesec rekordne globalne toplote, sa 12 meseci iznad postavki Pariskog sporazuma o održavanju prosečne globalne temperature ispod 1,5 °C zagrevanja.
Dok istraživači ispituju i raspravljaju o brojevima, mi doživljavamo i svedočimo vrlo stvarnim posledicama viška toplote svuda oko nas.
Tri četvrtine najvećeg sistema koralnih grebena na svetu, Velikog koralnog grebena u Australiji, trenutno pati od visokog do ekstremnog nivoa ugroženosti. Životinje masovno umiru, a milioni ljudi u Africi gladuju zbog klimatskih promena.
Ovo je samo početak. Neka mesta već osećaju toplotu mnogo više od drugih.
Iako je važno razraditi ove potencijalno velike neizvesnosti u modeliranju klime, veći prioritet je ostvarivanje značajnog napretka ka zaustavljanju emisija gasova staklene bašte koje pokreću najveći deo globalnog zagrevanja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
