1
Vrlo je zanimljivo čitati knjige koje su stare nekoliko decenija i više, a u kojima postoji opis mnogih tehnologija i detalja koji tada nisu postojali, nego su se pojavili mnogo kasnije. Iako većina autora naučnofantastičnih dela ne teži predviđanju budućnosti, već satiri aktuelnog trenutka kroz radnju smeštenu u budućnosti, često ova „distorzija“ stvarnosti u nekom trenutku i postane stvarnost.
To što je predstavljeno u naučnofantastičnim delima nije sugestija, već ironija, ali mnogi to pogrešno shvataju, te čak i budu inspirisani njima. U pojedinim knjigama poenta je da sve bude što tačnije sa naučne strane, ali ovde je fokus na onim delima koja su u neku ruku prva predstavila princip ili sistem koji se kasnije ostvario. Ponekad je teško biti siguran koji autor je prvi predvideo neki detalj, ali u narednim delima definitivno je bilo predviđanja.
Roman poznat po spaljivanju knjiga imao je nekoliko zanimljivih tehnoloških predviđanja, a jedno od njih je – slušalice u ušima. U njemu postoje naprave koje se stavljaju u uši, a tu su i ravni televizijski ekrani i automati povezani sa novcem, nalik današnjim bankomatima.
Kada je Fejsbuk promenio ime u Meta i najavio Metaverzum, mnogi su istakli kako je Nil Stivenson prvi upotrebio ovu reč u svom romanu. Koda njega je zamišljeno kao distopija koja treba da služi kao opomena, jer ljudi tamo više vole virtuelnu realnost od svojih tužnih života i malih stambenih jedinica. Ironično je da to uopšte nije toliko daleko od realnosti i svrhe nedavnog rebrendiranja, piše City Magazine.
Ovaj autor i ovaj roman skoro su nerazdvojni od svog prethodnika na listi, a ponovo je u pitanju tehnologija, konrektno – internet. Vilijam Gibson je prvi upotrebio termin sajberprostor ili kiberprostor i niz „proširene, povezane virtuelne tehnologije“ koja nalikuje današnjem internetu. Takođe je tu i augmentovana realnost i virtuelna realnost, odnosno naočare i slušalice za virtuelnu realnost.
Ovaj stripski serijal iz 1982. godine ima jedno vrlo specifično predviđanje, a to je da se Olimpijske igre održavaju u Tokiju 2020. godine, usred epidemije, dok protestanti traže da se one otkažu. Kao što svi znamo, ove igre jesu odložene sa 2020. na 2021. godinu baš zbog pandemije, mada je ona u ovom serijalu mnogo manje bitan segment života nego što je to u našoj stvarnosti.
Knjiga iz 1925. godine i istoimeni film, koji je autorka adaptirala dve godine kasnije sa svojim mužem, donose tada revolucionarne vizije androida, čovekolikih robota i to mnogo pre nego što su oni zaista stvoreni. Pored toga, oštra kritika kapitalizma deluje neverovatno tačno i „proročki“ za to vreme.
Pročitajte još:
Verovali ili ne, sintagmu „kreditna kartica“ prvi put je upotrebio pisac Edvard Belami još 1888. godine. On u svom romanu predviđa kako će izgledati 2000. godina u jednom utopijskom društvu, u kome ljudi kreditnim karticama kupuju stvari u ogromnim prodajnim lancima i robnim kućama kakve u vreme pisanja definitivno nisu postojale.
Ova knjiga, koja je objavljena 2019. godine, ima nekoliko neverovatnih sličnosti sa pandemijom koronavirusa. Pre svega, pojavljuje se novi, veoma zarazni virus, čije širenje ljudi pokušavaju da zaustave upotrebom maski za lice, a jedan ceo grad stavlja se pod karantin. Neki ljudi veruju da je u pitanju prevara, a mnogi prijavljuju veoma žive snove, nalik onima koje su ljudi zaista doživeli usred još uvek aktuelne pandemije.
BONUS VIDEO: Verovanja kod našeg naroda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
