Najčudnija prezimena u Srbiji - kladimo se da za mnoga niste čuli

Na društvenoj mreži Reddit povela se zanimljiva rasprava o najčudnijim srpskim prezimenima."Pre nekih pola sata sam na umrlici od starijeg čoveka video prezime 'Kostur'. Za koja ste vi čuli? Priča iza njih, možda", zapitao se korisnik Reddita.Usledili su jako zanimljivi odgovori."Neka mamina školska se prezivala Neperigaća, maltretirali su je do te mere da je htela da se ubije"."Teletina"."Skoro sam video na nekom spisku prezime Kuravica, pritom stoji uz žensko ime"."Spremo"."Kenjalo"."Prezime Miloš (mađarsko), poznajem lika koji se zove Dušan Miloš, zovemo ga Stefan Nemanja"."Kutlača"."Borovnica""Koljibabić. Za divno čudo, u osnovnoj nisu bili mnogo kreativnim sa forama, pa je poprilično sjajno prošla što se tiče maltretiranja zbog smešnog prezimena"."Najjača kombinacija za koju sam čuo: Vesela Lešina"."Kod nas na faksu je bio neki lik Nikola Špička. Kad god su prozivali na ispitu njegovo ime, uvek se ceo amiteatar smejao. Isto prezime, nije smešno ali čudno, Šoždea"."Govedarica, nije toliko čudno samo je neuobičajeno. Bila je u odeljenju jedna sa tim prezimenom i neki lik je pitao jel ti se i otac preziva tako"."Imadoh cimera u Patrisu pre nekih 15+ godina koji se prezivao Nakarada"."Vještica mi je simpatično"."U Banatu postoji prezime Francuski. Pretpostavljam ostalo iza nekog Napoleonovog pohoda. Ali najjače mi je prezime Dobrohotov, kao pokojni as za volanom Peca Dobrohotov"."Ušljebrka"."Češiga i Pandrc".

Inače, smatra se da su većinom srpska prezimena koja se danas smatraju najstarijim, potekla iz vremena XIII ili XIV veka, kada je Stefan Dečanski pak u dokumentu koji je poznat kao „Dečanska hrisovulja“, naveo neka od prezimena, koja je darovao osobama prema patronatu ili matronatu.Stefan Dečanski je prema vlasnicima poseda u „Dečanskoj hrisovulji“ popisao sve one ljude koji su tri ili četri generacije imali u vlasništvu određeni posed/zemljište i na takav način je i formiran najveći broj tadašnjih prezimena, te dakle prema onima koji su živeli tada na određenom imanju sa svojim potomcima, piše Značenje imena.Generalno jeste i poznato da su po pravilu prezimena nastala prema ličnom imenu rodonačelnika neke porodice ili „glave porodice“, te su se kao takva zvala i „patronimi“ prema muškim precima.Sa druge strane prema izučavanjima etnologa, postojala su prezimena koja se stručno nazivaju „matronimi“ i koja su davana prema ženama koje su bile „matrijarh“ neke porodice, a koje su ili bile istaknute u nekim borbama i imale posebne zasluge u narodu, te su pak možda ostale udovice i tako su po njima čitave porodice dobijale prezimena koja su se dalje prenosila na potomke.U poznatoj knjizi „Srpska prezimena“, naš etnolog Miroslav Niškanović, naveo je međutim da su pored rodoslovnih stabala i matrijarha/patrijarha, te daljeg prenošenja prezimena na potomke kao takvih, nekada mogli da se upotrebe i lične osobine ili karakteri, pa čak i nadimci neke osobe koje su dobile prezime po tome, i kao takva su se opet dalje prezimena prenosila na dalje, sa predaka na potomstvo.Prezimena su davana kasnije i prema nečijem zanimanju odnosno po profesiji, mestu rođenja, životinjama...***Bonus video: Andrićevi znakovi u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiandriceviznakoviubeograduam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2122926"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram