3
Pojam friluftsliv nimalo nije lako izgovoriti, ali ga očas posla možemo prihvatiti kao rešenje za zimu s koronom. Trebaju vam samo jakna i auto.
Poznato je da stanovnici skandinavskih zemalja vole da vreme provode na otvorenom i za boravak u prirodi koriste svaki slobodan trenutak. U vreme pandemije koronavirusa takav način života još više je dobio na važnosti.
Norvežani imaju i naziv za to – friluftsliv. U doslovnom prevodu to znači život na otvorenom (free-air life). Novinari Gardijana razgovarali su s Laseom Hajmdalom, glavnim sekretarom Norveškog udruženja za boravak na otvorenom, poznatijeg kao Norsk Friluftsliv. To je zapravo velika volonterska organizacija koja promoviše život na otvorenom u zemlji, ali i šire.
I mada je ovaj pojam skoro neizgovorljiv, lako ga je primeniti, i to samo uz toplu odeću i eventualno auto.
„Za Norvežane friluftsliv nije toliko o tome šta radiš, nego gde se nalaziš“, ističe Lase Hajmdal, misleći verovatno na divlje fjordove i kristalno čista jezera i zimzelene borove na periferiji grada.
„Meni je to beg od svakodnevnog stresa i postojanje u onome što ja nazivam prirodom – ‘soba za beg’, kao da su šume postale produžetak sopstvenog doma“, kaže Hajmdal koji friluftsliv praktikuje tri puta nedeljno.
Tipične aktivnosti ovakvog života na otvorenom su opuštanje, ribolov, planinarenje, spavanje u visećim ležaljkama (ne šatorima) i branje borovnica. Simbol friluftsliva je logorska vatra, a mantra – čovekovo pravo da luta.
Život na otvorenom ima gotovo milion haštagova na Instagramu, profil u časopisu National Geographic, a pojavljuje se i na mnogim internet profilima za upoznavanje u Norveškoj.
Sasvim je jasno zašto će sada u vreme pandemije po popularnosti nadmašiti skandinavski hygge, životni stil koji znači druženje s porodicom i prijateljima i stvaranje tople atmosfere u domu.
I ne iznenađuje što je friluftsliv postao hit tokom korone. Hajmdal ističe da svaki treći Norvežanin od marta znatno više vremena provodi na otvorenom. To je popriličan podvig s obzirom na to da prosečan Norvežanin odlazi na izlete na otvorenom barem tri puta nedeljno.
Na početku pandemije u Norveškoj je bila ogromna potražnja za opremom za boravak na otvorenom. Taj trend naterao je norvešku vladu da, nakon što su zatvorili prodavnice u martu, opozove radnike s neplaćenog odsustva koji rade u radnjama za kampersku i sportsku opremu, pa čak i da zaposle dodatno osoblje.
Pročitajte još:
Iako su zbog ranih mera karantina u Norveškoj imali relativno mali broj zaraženih, u poslednje vreme zabeležen je porast broja inficiranih. Srećom, nije nikakav problem držati fizičku distancu na kampovanju. Još uvek nisu zabeleženi slučajevi prenošenja virusa na izletu na otvorenom.
„Pokušavamo da ne mislimo previše o koroni“, kaže Hajmdal o druženju sa svojim kolegama, ljubiteljima friluftsliva.
Inače, život na otvorenom je u srcu norveške kulture već decenijama. Veruje se da se u pesmi slavnog književnika Henrika Ibzena ‘Na visinama’ prvi put pominje pojam friluftsliv. Glavni junak pesme je mladi seljak rastrzan između života na farmi i i friluftsliva.
Skandinavci su već osvojili svet životnim stilovim poput hyggea, koji je kao pojam maglovit, ali marketinški je isplativ, ali friluftliv je preširok pojam da bi se uopšte mogao definisati.
Upravo je napetost između grada i prirode ono što pojam friluftsliv čini još relevantnijim. Dok se bliži jesen i pretnja novog, jačeg talasa koronavirusa, magija boravka na otvorenom nikada nije bila privlačnija. Takav koncept je posebno poželjan jer je iskustven i slobodan, a ekonomija iskustva naglo je pala u recesiju kada smo prestali da izlazimo u martu.
Tom, stanovnik Osla koji radi u IT sektoru, objašnjava da, kada govorimo o friluftslivu, pričamo o bezbednosti prirode i neprocenjivoj lekciji brutalnih skandinavskih zima – ne postoji loše vreme, samo neprikladna odeća. On živi blizu šume i često blizu svoje kuće vidi jelene i losove. Hajmdal otkriva da u Norveškoj postoje knjižare koje finansira država, a gde se može iznajmiti planinarska oprema.
Hajmdala posebno zanima uloga friluftsliva u mentalnom zdravlju Norvežana.
„Sada je toplo, ali za nekoliko nedelja temperatura će se spustiti ispod nule. Vremenske prilike nam predstavljaju veliki izazov, pa da negujemo životni stil koji tome odgovara. Ali morate znati da je depresija veliki problem u Norveškoj“, kaže Hajmdal, misleći da poznate mračne zime.
„Zbog toga već u školi počinjemo da učimo decu kako da se oblače na hladnoći, pa već u najranijem uzrastu počinjemo da rešavamo problem“, kaže Hajmdal.
Zbog toga on smatra da bi čak trebalo da kancelarije premestimo napolje.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
