51
"Vatreni crv" uobičajeni je stanovnik Jadrana, ali populacija poslednjih godina raste. Njihov ubod je bolan, a iz prirodnih, stenovitih staništa u morskim dubinama ponegde su počeli i da izlaze na plaže.
Mora i okeani su zbog klimatskih promena sve topliji, zbog čega na površinu izlaze i stanovnici koji se obično drže morskih dubina. Među njima je i vatreni crv, zbog kojeg je u Hrvatskoj već izdato upozorenje.
„Uvek ga je bilo tu, dugi niz godina, samo što, kako temperature rastu, tako se i njegova populacija povećava i onda češće dolazimo u dodir s tom vrstom, ljudi ne poznaju i može biti problema“, rekao je Valter Kožul sa Instituta za more i priobalje Univerziteta u Dubrovniku za HRT.
Sve toplije more pogoduje njihovom razmnožavanju, a na nekim mestima, najčešće na ostrvima, njihova je pojava zabeležena i na samim plažama.
Pročitajte još:
„Zašto tačno dolazi do tih promena, izlazaka u plitko, jer do sada se držao dubljih voda, isto gledamo postoje li nekakve veze s mogućnošću hranjenja“, kaže profesorka Maja Krželj, načelnica Odeljenja za studije mora Univerziteta u Splitu.
Navodno ga mogu privući i ostaci hrane.
„Ako bacite kakvu hranu u more, ako su tu ostaci ribe ili mreža s ribom, gde on može da dosegne, on će doći“, ističe Kožul.
Vatreni crv sporo se kreće i kupači najčešće na njega nagaze. Najvažnije je ukloniti žarne stanice vodom ili lepljivom trakom i na mesto uboda naneti alkohol.
„Poslednjih par godina nismo imali nijedan slučaj uboda, spasioci su edukovani za pružanje prve pomoći u tom slučaju, ukoliko bude situacija, spasilac zna kako treba da reaguje“, kaže Ivan Jurić iz Spasilačke službe Crvenog krsta Dubrovnik.
Spasioci upozoravaju da se na plažama kriju veće opasnosti od vatrenog crva – na primer, neoprezno izlaganje suncu, posebno za vreme toplotnog talasa.
