3
U Srbiji 21. veka LGBT+ osobe ne samo da su gotovo svakodnevno izložene uvredama, pretnjama, pa čak i napadima, već toliko nemaju poverenja u institucije da incidenti često ostanu nezabeleženi.
Tokom 2019. godine učinjena su i dokumentovana 63 protivpravna akta motivisana seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom i rodnim izražavanjem osobe, što je za 50% više nego prethodne godine. Tokom 2019. godine učinjeno je i dokumentovano 27 fizičkih napada, od toga 12 pri kojima su prebrodiocima nanete telesne povrede. Većina policiji i tužilaštvu prijavljenih incidenata motivisanih mržnjom su i dalje u predistražnom postupku. Čak 87,1% prebrodilaca nema nikakvu informaciju da je uopšte postupano po prijemu krivične prijave. To su samo neki od poražavajućih podataka iznetih u nedavno objavljenom Izveštaju o incidentima motivisanim mržnjom prema LGBT+ osobama u Srbiji, koji su priredili Miloš Kovačević i Nikola Planojević.
Brojke dobijaju lica u ispovestima ljudi koji su se obraćali Udruženju Da se zna! koje nudi pravnu i psihološku podrška LGBT+ osobama.
„Vraćala sam se iz restorana gde radim kao kuvarica, i neko je u prevozu počeo da me proziva zbog toga što sam lezbejka. Pogledala sam u pravcu odakle je dolazio glas. Bilo je to nekoliko klinaca. Nisam ništa odgovarala na njihove prozivke, već sam izašla na sledećoj stanici. Oni su izašli za mnom i pratili me. Sustigli su me i okružili. Rekli su da će biti krvi i da ćemo svi dobiti šta zaslužujemo. Bilo ih je trojica, a jedan od njih je oblizao svoje prste i onda krenuo meni da ih stavi u usta. Pritom me je uhvatio za vrat i pitao da li mi se sviđa. Rekao je: ‘Mamu ti jebem perverznu’. Posle desetak minuta su me pustili, i ja sam otišla nekako u stan. Ne želim da prijavim slučaj jer niko ne zna za mene, i ne želim da na poslu saznaju“, ispričala je devojka koja je želela da ostane anonimna.
Slučaj gej mladića koji je naveden u Izveštaju nudi još jedno objašnjenje zašto ovakvi incidenti ostaju neprijavljeni.
Pročitajte još:
„Nakon završenog treninga uputio sam se ka kući, putem kojim svaki dan idem. Prošao sam pored grupe od šest ili sedam momaka sa kojima nisam uspostavio nikakav kontakt, ali odeća na meni je kod njih izazvala burnu reakciju (na sebi sam imao cipele, bermude, majicu kratkih rukava, košulju, šešir i ranac). Prvo su krenuli sa dobacivanjima ‘pederu’ što sam ja ignorisao i nastavio svojim putem, ali ta grupa je nastavila da me prati uz glasno dobacivanje, vikanje, i zviždanje. Pošto su te ulice bile veoma slabo osvetljene, jedino što sam pokušavao je da što pre dođem do glavne ulice ne bih li bio okružen ljudima.
Uputio sam se u market sa ciljem da se sakrijem tamo, ali oni su me i tu pratili. Dok su me tražili u marketu, uspeo sam pre njih da izađem i da odem u policijsku stanicu koja se nalazila preko puta tog marketa, ali oni su me i dalje pratili. Kada sam ušao u stanicu i prijavio slučaj dvojica službenika su izašli i pitali su me šta se desilo i da li sam siguran da su baš mene pratili i šta su mi govorili. Nakon toga su izašli na ulaz i rekli mi da oni nisu tu, i da mogu da idem kući, a da će druga smena da se provoza gradom kasnije da vidi ko su oni.
Nisu uzeli nikakav izveštaj. Ja se nisam osećao bezbedno i odbio sam da sam idem kući pa me je policijski službenik odvezao, a na putu do kuće je komentarisao da tako odeven više nikada ne ulazim u policijsku stanicu, misleći na bermude, pritom ne shvatajući trenutak opasnosti zbog kojeg sam ušao u stanicu kako bih zatražio pomoć. Od mene nisu uzeli nikakve podatke. Na pitanje šta bi sledećeg puta trebalo da radim, jer su mi se ovakve stvari dešavale i ranije, čak i sa fizičkim napadom, dobio sam odgovor: Idi kući, odmori se“, naveo je mladić.
Incidente motivisane mržnjom možete da prijavite Udruženju Da se zna putem elektronske pošte, kontakt forme i onlajn upitnika.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
