1
Da li je "hygge" i dalje u modi? Danski koncept udobnog življenja i svih ugodnih stvari trebao bi uhvatiti suštinu danske kulture i na tržištu se prodaje kao tajna za srećan život.
Oduševljenje oko Danske
Pre nekoliko godina zabeležena je poplava knjiga, članaka i proizvoda za kućanstvo povezanih s hyggeom. Novinari iz celog sveta obilazili su Dansku kako bi dokumentovali različite aspekte tog jedinstvenog načina života. Oduševljenje oko Danske potaknula je reputacija nacije kao najsrećnije države na svetu. Međutim, dizajnerska radnja preko puta ulice u Ann Arboru u Michiganu, gde živi Slateov novinar Jukka Savolainen, premestila je svoju ponudu sveća s oznakom „hygge“ u odel rasprodaje.
Pročitajte još:
Ako je poslednjih godina došlo do pada u industriji hyggea, to je možda zato što je Finska, Savolainenova domovina, u World Happiness Reportu već četiri godine zaredom ispred Danske. Danska zauzima treće mesto, nakon Islanda, u najnovijem izdanju World Happiness Reporta, objavljenom u martu, a prednost Finske raste. Kao što su izvestili mnogi mediji, finski duhovni ekvivalent hyggeu nešto je manje ugodno i puno teže za izgovoriti – kalsarikännit – što se može prevesti kao „pijanstvo u gaćama“, a odnosi se na praksu bančenja kod kuće u gaćama. Ako je to tajna srećnog života, neka to zaista bude tajna.
Finci sumnjičavi prema izvešću
Niko nije sumnjičaviji od Finaca oko ideje da su najsrećniji ljudi na svetu. Ono nije jedina globalna lestvica na kojoj su Finci nedavno zauzeli prvo mesto. Finci rado prihvataju reputacijom da imaju najbolji obrazovni sistem (što nije istina), najnižu stopu korupcije (što je verovatno istina), najodrživiju ekonomiju (što je moguće) i tako dalje. Ali najsrećnija zemlja? Savolainen je skeptičan. Kao što je izvestio dopisnik The Economista, kad su jednog člana finske vlade na međunarodnoj konferenciji najavili kao „predstavnika najsrećnije države na svetu“, on je odgovorio: „Ako je to istina, kakve su tek onda ostale nacije.“
Finska nije uvek imala tako blistav međunarodni ugled. Dok je Savolainen 1993. godine živio u Njujorku, emisija „60 Minutes“ prikazala je reportažu iz Finske, započevši sa scenama pešačke zone u Helsinkiju: „Ovo nije stanje nacionalne žalosti u Finskoj, to su Finci u svom prirodnom stanju, mračni i povučeni, u sumornom kontaktu sami sa sobom, najsramežljiviji ljudi na zemlji, depresivni i ponosni zbog toga.“ Što se izraza lica Finaca tiče, od tada se nije puno promenilo. I dalje su Finci jednako rezervirani i melankolični kao i pre. Kad bi se sreća merila u osmesima, Finci bi bili među najnesrećnijim na svetu, ističe Savolainen za Slate.
Ispostavilo se da World Happiness Report, godišnje istraživanje na temelju kojih se utvrđuje lestvica, ne obraća pažnju na osmehe, smeh ili druge spoljne izraze radosti.
Umesto toga, izveštaj se oslanja na Gallupove ankete, koje od ispitanika traže da zamisle lestvicu od nule do 10. Najviša brojka (10) predstavlja najbolji mogući život, dok najniža (nula) predstavlja najgori. Zatim se od sudija ankete traži da odrede broj koji odgovara njihovoj poziciji. Drugim rečima, smatratće se srećnim ako vaše stvarne životne okolnosti odgovaraju vašim najvećim očekivanjima.
Bezosećajna definicija sreće
S obzirom na tu bezosećajnu definiciju sreće, nije toliko iznenađujuće što Finci dobijaju visoku ocenu onoga što bi trebalo opisati kao ocenu prosečnog života. U poređenju s većinom drugih zemalja, objektivne životne prilike u Finskoj zaista su vrlo dobre. Stope siromaštva, beskućništva i drugih oblika materijalne oskudice vrlo su niske, ljudi imaju univerzalan i besplatan pristup obrazovanju i vrhunskoj zdravstvenoj zaštiti, roditeljski troškovi su izdašni, a plaćeni godišnji odmori su dugi. To su činjenice na koje se većina stručnjaka fokusira kad objašnjava zašto Finska, Danska i ostale nordijske zemlje socijalne dobrobiti dominiraju na lestvici sreće.
Ali to nije sve. Ne treba zanemariti očekivanja, drugi aspekt formule koji se koristi u World Happiness Reportu. U skladu sa svojim luteranskim nasleđem, nordijske su zemlje ujedinjene u svom prihvatanju obuzdanih težnji za što boljim životom. Taj je mentalitet zabeležen u Janteovom zakonu – skupu zapovesti za koje se smatra da održavaju suštinu nordijskih stremljenja prema osobnom uspehu: „Ne smeš pomisliti da si nešto posebno, ne smeš pomisliti da si bolji od drugih, ne smeš pomisliti da si u bilo čemu dobar.“ Nordijski etos posebno je u suprotnosti s američkom kulturom, koju karakteriše „ekstremni naglasak na gomilanju bogatstva kao simbolu uspeha“, kao što je primetio sociolog Robert K. Merton 30-ih godina prošlog veka.
Nordijske zemlje pružaju dostojan život svojim građanima
Nordijske zemlje pružaju dostojan život svojim građanima i ne dopuštaju da prolaze kroz dublje periode materijalnih teškoća. Štaviše, prihvataju kulturnu orijentaciju koja postavlja realna ograničenja nekim očekivanjima dobrog života. U tim društvima zamišljene lestvice od 10 nivoa nisu tako visoke, prva prečka je prilično visoko, a udaljenost između stepenica relativno je mala. Ljudi su socijalizovani da veruju kako je ono što imaju onoliko dobro koliko je moguće ili barem prilično blizu. Takav način razmišljanja objašnjava zašto su Finci najsrećniji ljudi na svetu uprkos tome što žive u malim stanovima, zarađuju skromne prihode, imaju ograničenu kupovnu moć zbog visokih cena i poreza te, za razliku od Islanda, Finska nikad nije izborila plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo!
Pročitajte još:
Savolainen smatra da je kultura od velike važnosti za razumevanje zašto zemlje poput Finske, Danske, Islanda, Norveške i Švedske postižu visoke ocene u pokazatelju sreće. Ali relevantna kulturalna karakteristika nije ni hygge ni, nažalost, kalsarikännit. Kad bi morao odabrati skandinavsku reč koja najbolje odražava kulturalni sastojak nordijske sreće, ističe Savolainen, to bi verovatno bio švedski i norveški pojam lagom, što se može prevesti kao „baš prava količina“ ili „baš koliko treba“, odnosno ni premalo ni previše.
Poput hyggea u Danskoj, za lagom se često smatra da obuhvaća bit švedske kulture, njeno prihvatanje skromnosti i odbacivanje viška. Međutim, u stvarnosti, te vrednosti karakteristike čitave nordijske regije, a sasvim sigurno i Finske. U pogledu očekivanja dobrog života, lagom potiče zadovoljstvo esencijalnim životnim stvarima. Ako ih već imate, nemate se na šta žaliti. Dakle, srećni ste.
No, je li to zapravo ono što podrazumevamo pod srećom? Ako jest, možda bi američki roditelji trebali da prestanu da podstiču svoju decu da ciljaju toliko visoko i predlagati im realnije ciljeve. Savolainenova definicija sreće uključuje radost, ljubav i smislen odnos s ljudima oko njega. Razlog zbog kojeg je odlučio da ostane u Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos naporima da se vrati u Finsku, jest taj što voli kad se ljudi nasmeše, nasmeju ili čak razgovaraju sa svojim komšijama. To ga čini srećnim.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
