0
Karlosa Franka (27) cela Srbija je upoznala i zgotivila kao učesnika kviza "Slagalica", ali on se u Srbiju zaljubio još pre pet godina i - još ga drži.
„Ukratko, bio sam na studentskoj razmeni u Moskvi, nisam znao ništa o Balkanu. Tamo sam upoznao ljude iz Srbije i došao turistički. Svidelo mi se. Zato sam, kad sam završio studije međunarodnih odnosa u Meksiku, upisao master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Hteo sam da vidim kako je živeti ovde, drugačije je kad neko mesto obiđeš turistički. I tako sam došao u Beograd da živim pre skoro pet godina. Sviđa mi se skroz, i dalje“, kaže Karlos u razgovoru za portal Nova.rs.
Najviše mu, kaže, prijaju ljudi, koji su otvoreni, druželjubivi, duhoviti…
„Mislim da nigde na svetu nije tako. Ovde je toliko lako čak i kad ne znaš nikoga, a u sledećem momentu imaš gomilu prijatelja i svi te zovu“.
Učešće u Slagalici donelo mu je brdo novih „prijatelja“. Ljudi su oduševljeni simpatičnim mladićem koji ne skida osmeh s lica. Padaju tu komentari podrške, pozivi, pa čak i bračne ponude. Karlos se slatko smeje kad ga pitamo za Slagalicu.
„Prijavio me jedan drug koji je pre dve godine pobedio u Slagalici, a zna da baš volim kvizove. Baš mi je drago što je tako ispalo, nisam očekivao toliku pažnju, čak mi se ljudi javljaju na ulici. Ne uspevam sve ni da ispratim, drugovi mi šalju neke reakcije, dobijam dosta poruka i zahteva za prijateljstvo… U karantinu sam pa ću moći da ih pregledam sve i odgovorim ljudima. Najviše su me obradovali naslovi u medijima tipa ‘Meksikanac koji je naš'“, ističe Karlos.
Kaže i oseća se kao „naš“. Već je znao ruski kad je došao, a malo mu je trebalo da savlada i naš jezik. „Nisam išao na kurs, progovorio sam srpski u kafani s prijateljima“, priznaje. Osim toga…
„Već pet godina sam ovde, 50 odsto vremena govorim na srpskom, usvojio sam dosta običaja, počeo da se ponašam kao Srbi… Sad i kad pričam s porodicom na španskom, koristim poštapalice iz srpskog jezika, reči kao što su „tipa“ ili „bre“… Nekad mi bude i neprijatno. Takođe, u Meksiku nikad nisam pio kafu, nije mi se sviđala. Ovde sam naučio da je kuvam i obavezna mi je jutarnja kafa.“
Ne žali se mnogo ni na aktuelnu situaciju, iako mu je pokvarila planove.
Pročitajte još:
„Kao i svima, i meni je loše. Navikao sam na društvo, volim da budem napolju… Sad se družimo samo preko društvenih mreža. Osim toga, ja sam ovde bez porodice i ponekad se osećam baš usamljeno. Pet godina nisam bio kući, hteo sam sad da se vratim u Meksiko da budem s porodicom tokom krize, ali su zatvorili granice. Viđamo se preko skajpa, zovu me češće nego inače. Dobro su svi, srećom“, priča Karlos.
Otkriva nam da planira da, kad se sve ovo završi, ipak ode na nekoliko meseci u Meksiko, ali u Srbiji se nada da će živeti bar još nekoliko godina.
„A ako se ponudi neka dobra bračna ponuda?“, začikavamo ga.
„E, to ne još“, odlučno odgovara i nastavlja da se smeje.
***
