Koja su to mesta koja, prema predanju, kriju bogatstvo?
Legende o zakopanom blagu mame entuzijaste i avanturiste širom sveta, a ni Srbija u tome ne zaistaje mnogo. Uz večno pitanje da to skiriveno blago uopšte postoji, do nas dolaze priče o traganju po pećinama, pustinjama, koritima reka, šumama.
Srbija nje posebno zanimljiva u svemu tome jer je na raskrsnici između istoka i zapada i ovdu su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, bogati trgovci koji su sa sobom nosili silno bogatstvo i zakopavali ga na raznim mestima po našoj zemlji. Barem legende tako kažu.
Pojedine lokacije u Srbiji koje navodno kriju zakopano blago, ako ništa drugo, mogu da budu inspiracija da upoznate taj deo zemlje, ako niste do sada.
Rimski car Konstantin je rođen u Nišu u četvrtom veku. O blagu u njegovim riznicama vekovima su maštali i drugi vladari, i entuzijastični lovci na blago. Bilo ga je toliko da postoji verovanje da je i danas sakriveno na nekoliko lokacija, i to oko mesta njegovog rođenja, što znači u današnjoj Srbiji.
Jedno od mesta je po predanju i Kopajkošarska pećina, koja je dobila ime po istoimenom selu nedaleko od Svrljiga. U okolini ovog gradića pominju se još neke pećine u kojima se navodno nalazi zlato.
Ali postoji i loša vest. Legenda kaže da je to zlato prokleto, piše serbiantimes.
Poznata je priča o sakrivenom blagu u mestu Miljkovac kod Niša gde se navodno nalazi neprocenjivo bogatstvo. Neki kažu da je to ukradeno blago vizantijskih careva, a neki tvrde da je u pitanju ni manje ni više nego riznica Nemanjića. Ako se sprijateljite sa meštanima, možda ćete čak i dobiti mape koje kruže po ovom kraju.
Posebno je zanimljivo da je 1993. u Miljkovac stigao Salvatore Fiangiaco sa Sicilije, sa velikom ekipom speleologa. Imali su mape i nekakve stare zapise u kojima je navodno pisalo da se u podzemnim pećinama nalaze dijamantske krune, zlatni dukati, nakit i ko zna šta sve još. Niko nikada nije objavio da li su zaista nešto i našli, mada se priča da su ostali kratkih rukava i da blago i dalje čeka da bude pronađeno.
Negde oko Niša, Sokobanje, Pirota, Žagubice ili možda Knjaževca navodno se nalazi sakriveno blago popa Martina. Tako bar kaže narodna legenda, po kojoj se pop Martin zbog nepravde turskih vlasti odmetnuo u hajduke.
Tokom godina hajdukovanja pop je stekao mnoga blaga, a priča se da ga je zakopao na planini, ali se ne zna na kojoj. Spominju se Oštra čuka, Koprivnica, Kurijačka planina, Tri čuke…
Rtanj važi za najmisteriozniju planinu u Srbiji. Čini se da ni o jednoj drugoj planini ne postoji toliko priča i legendi. Jedna od njih je i ona o zakopanom blagu
Lokalno stanovništvo prilično je ubeđeno da je u unutrašnjosti planine zakopano blago. I to mnogo blaga. Navodno je na vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo koje nikada nije pronađeno.
Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Crkvu je gradilo čak 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine. Pre dvadesetak godina kapela je razneta dinamitom navodno zbog legende da se ispod nje krije blago.
Ogromno blago cara Dušana sakrili su, prema priči, Đurađ Branković i njegova žena Jerina negde oko Čačka, otprilike između manastira Vujan i utvrđenja Sokolica.
Legenda kaže da je na stotine drvenih sanduka dukata, zlatnih i srebrnih pehara, kao i kruna Nemanjića sakriveno u nekoj pećini u tom kraju. O ovom blagu je pisao i Čedomilj Mijatović u romanu “Rajko od Rasine” koji je štampan 1892. godine. I od tada potraga avanturista ne prestaje.
„Mesto Mala Jelenova pećina nema mapu nego skriveno jezero i pećina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad je sunce, kad staneš pred nju, vidi se toplo vrelo i oštra čuka, to je u leskovačkom kraju“, navodi se u jednom od spisa popa Martina Himovića, a prenosi Telegraf.
Vlaška planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, nedaleko od Pirota, a prema legendi put do neslućenog bogatstva vodi preko Zmajeve pećine. Ulaz u pećinu nalazi se u planinskoj nedođiji u kamenjaru iznad Poganovskog manastira. Mnogi su pokušavali da uđu, ali su, kako se priča, stradali.
BONUS VIDEO: „Na skriveno te vodim mesto“: Obronci Stare planine čuvaju u svetu jedinstveno selo