0
Lana Poljak je mlada Hrvatica koja se preselila u Nemačku, gde je, kaže, sa samo 24 godine postala vlasnica jedne pekare. Tvrdi da je to učinila bez ijednog uloženog centa.
Lana je nedavno objavila video u kojem je pokazala kako izgleda jedan njen dan kao vlasnice pekare. Privukla je dosta pažnje i dosta pitanja, pa je objasnila kako je do toga došla.
„Imala sam 20 godina kad sam došla u Nemačku. Nisam znala jezik i počela sam da radim u firmama za čišćenje. Tu sam radila tri godine. Kasnije sam se brinula o starijim osobama, išla sam s njima u prodavnicu, kod lekara… Onda sam pronašla dodatni posao – nedeljom sam radila u pekari pa sam od svoje tadašnje šefice saznala da se može preuzeti franšiza za pekaru od velike kompanije Ihle. Ja sam se nadobudno odlučila prijaviti. Znači – otvaram svoju firmu, brinem se o radnicima, plaćam poreze. Apsolutno sve sama vodim. A od njih dobijem sve potrebno za pokretanje posla“, otkrila je Lana na početku videa.
U planu joj se pridružio i njen dečko.
„On i ja smo radili po cele dane za loše plate i učinilo nam se zanimljivo da probamo nešto novo. Nismo znali ni koliko ćemo zarađivati ni ništa. Nemački mi je bio na nivou A2. Računali smo da nam ostane barem 3.000 evra mesečno. Prijavila sam se, pozvali su me na razgovor, sve je prošlo super, videli su da sam motivisana“, objasnila je.
Pročitajte još:
„Ali spomenuli su da moramo imati kao neki polog od 35 hiljada evra, to je njima garancija da ćemo uzimati robu. Mi smo rekli ok, idemo u banku po kredit. Ali u banci su nam rekli da nema potrebe za kreditom, da će oni jamčiti za taj naš posao i dali su nam neku potvrdu koju smo priložili. U kompaniji Ihle to su prihvatili. Dakle, nije nam trebao kredit“, kaže Lana.
Ona i njen dečko potpisali su ugovor i dva meseca išli na obuku.
„Otvorili smo svoju firmu u Bavarskoj, konzorcij Ihle nam je dao na upravljanje svoju jednu poslovnicu, mi smo preuzeli radnike, poreze, organizaciju posla, čišćenje, sve kao da je naše. Sve je bilo stresno na početku jer ako je neko na bolovanju, vi morate naći zamenu, kad dođu inspekcije, ja odgovaram jer je firma moja, moja zarada, ali i odgovornost. Ali stalno sam imala podršku od predstavnika te kompanije. Posle se uhodate i sve krene“, objasnila je Lana.
Pročitajte još:
Priznaje da joj je sve to s 24 godine bilo teško, ali kasnije sve bolje.
„Ja sam u Nemačkoj krenula u preduzetničke vode na najsigurniji i najjednostavniji mogući način. Zamislite da sam sama otvarala svoju pekaru, pa naći prostor, opremu, pekare… Sigurno bi me koštalo 200.000 evra. Ovako ništa nisam uložila, samo sam preuzela franšizu“, zaključila je Lana, prenosi Index.hr.
