Obaveza služenja vojnog roka ukinuta je 2011. godine, ali tokom godina se u više navrata pominjala mogućnost vraćanja. Posle posebne sednice Vlade Srbije 14. septembra pokrenuta je procedura za vraćanje obaveznog vojnog roka koji će trajati 75 dana.
„Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku. Želim da verujem da svi razumete koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko ćemo još morati da kupujemo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jer nije naša želja da bilo koga napadnemo. Niti ćemo to da činimo“, rekao je predsedniik Srbije Aleksandar Vučić na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije.
Ubrzo je premijer Miloš Vučević izjavio da je Vlada usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru vraćanja obaveznog vojnog roka.
I dok se tema oko vojnog rasplamsava, često se može čuti pitanje – šta ako neko odbije obavezni vojni rok?
Kazna za odbijanje vojnog roka po Krivičnom zakoniku je definisana na sledeći način.
Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije. Kako piše u Krivičnom zakoniku „onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru“.
Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.
Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare