0
Od zmija otrovnica do medveda i risa
Neretko do nas stignu slike koje pokazuju kako divlje svinje, recimo, šetaju Novim Beogradom. To nije baš svakodnevna pojava, ali dešava se s vremena na vreme i onda se ujedno pokrene pitanje – koje su to najopasnije životinje u našoj zemlji, ali i šta raditi ako naiđemo na njih.
„Srbija ima visok stepen biološke raznovrsnosti i nastanjuje je veliki broj životinjskih vrsta. Divlje životinje naseljavaju različite tipove staništa i kreću se u svojim arealima. One najčešće izbegavaju direktan kontakt sa ljudima i sklanjaju se od urbanih područja. Ipak, povremeni susreti ljudi i divljih životinja su neminovni. Ponekad se životinje približavaju naseljenim mestima u potrazi za hranom ili skloništem. I ljudi sve češće rekreativno borave u prirodi čime se povećava mogućnost kontakta sa divljim vrstama koje naseljavaju ta područja“, kažu za Novu iz organizacije za zaštitu prirode WWF u kojoj se više od pola veka bore za harmoniju ljudi s prirodom.
A ti susreti čoveka i divljih vrsta mogu biti strašni – kako za ljude, tako i za životinje. Zato iz organizacije WWF izdvajaju koje su to najopasnije životinje u Srbiji, gde one borave i šta je najbolje da radimo ako naiđemo na njih, bilo u prirodi, bilo ako zađu do nas.
„Neke od otrovnih životinja na koje možemo naići su zmije. Zmije žive svuda gde ima plena kojim se hrane, a to su najčešće sitni glodari, ribe, gušteri i žabe. Zmije u gradovima najčešće žive na rubnim područjima pored potoka, reka i kanala, u parkovima ili na deponijama. Dešavaju se i slučajevi da se one nađu u domovima, podrumima ili napuštenim objektima. U Srbiji živi 10 vrsta zmija od kojih su tri vrste otrovnice: poskok, šarka i šargan. Zmije su u Srbiji zaštićene, a njihovo ubijanje i uznemiravanje kažnjivo je zakonom. Najčešći susreti ljudi su sa neotrovnim zmijama kao što su belouška i ribarica. Zmije nisu agresivne i obično pobegnu čim detektuju kretanje ljudi. Prva reakcija zmije je beg, međutim, ako nije u mogućnosti da pobegne ili se desi da slučajno nagazimo na nju, ona će ujesti iz samoodbrane.“
A šta je najbolje činiti ako naiđemo na zmiju?
„Ukoliko se u prirodi susretnete sa zmijom, ne treba je dirati i uznemiravati, već pustiti da pobegne. U slučaju da naiđete na zmiju u urbanom području, ne pokušavajte samostalno da je uhvatite, već pozovite nadležnu komunalnu službu (na primer, Zoohigijenu) koja ima obučen tim za hvatanje zmija i njihovo zbrinjavanje ili vraćanje u prirodna staništa. Zmije su izuzetno važna karika u lancu ishrane, regulišu brojnost svog plena, a njima se hrane pojedine vrste ptica i sisara. Pored toga, zmija ima značaj i u medicini jer se od njenog otrova prave lekovi i protivotrovi.“
Osim zmija, u Srbiji postoje i znatno krupnije životinje kojih se mnogi plaše jer veruju da mogu da ih životno ugroze.
„Najveća bojazan ljudi je susret sa velikim životinjama kao što su medved, vuk i ris. Ali manje je poznato da te životinje imaju instinktivan strah od ljudi, izrazito osetljiva čula i kreću se na širokim područjima zbog čega su susreti veoma retki. Čim nanjuše čoveka u blizini, pokušaće da se udalje.“
Pročitajte još:
Iz WWF kažu da i da se nenadani susreti sa medvedom najčešće događaju kada je životinja iznenađena i nema priliku da pobegne.
„Važno je da budemo oprezni i svesni njihove prisutnosti ukoliko do susreta dođe. Treba ostati smiren i polako se udaljavati u pravcu iz kojeg ste došli. Iako instinkt govori da treba potrčati i pobeći, brze i nepredvidive reakcije mogu izazvati životinju da krene za nama. Kada sretnete medveda, nemojte trčati, penjati se na drveće ili plivati jer on te stvari radi bolje od nas. Ukoliko stane na zadnje noge, to znači da je znatiželjan, a ne da se sprema na napad. Kada mirnim glasom privučemo pažnju na sebe, medved će nas uočiti i udaljiti se. Direktni napadi su retki, a medved će vas napasti jedino ako se oseća ugroženim. Ukoliko ste u prirodi sa psom, vežite ga na povodac jer će verovatno pojuriti na medveda i dovesti ga do vas kada bude tražio sigurnost. Medved ponekad izvodi i takozvani lažni napad kada se zaleće bez namere da povredi, već samo da uplaši ili otera.“
A šta ako u prirodi, recimo, tokom šetnje planinom sretnemo vuka ili risa?
„U poređenju sa medvedom, susreti sa vukom su izuzetno retki. Ima jako osetljivo čulo mirisa što mu omogućava da se udalji od čoveka pre potencijalnog susreta. Još je manja šansa da sretnete risa zbog male brojnosti populacije i njegove izuzetne opreznosti. Pravilno ponašanje prilikom susreta sa ovim vrstama je da ostanete smireni i polako se udaljite u pravcu iz kog ste došli.“
Naši sagovornici ističu da, kako bismo smanjili opasnost i po sebe i po životinje prilikom susreta, važno je da se informišemo o ponašanju pojedinih vrsta sa kojima je susret moguć na određenom području i da naučimo kako da postupamo ukoliko do susreta ipak dođe.
„Priroda Srbije, sa divljim vrstama koje je naseljavaju, sve je više ugrožena zagađanjem, klimatskim promenama i gubitkom prirodnih staništa. Život ljudi u skladu sa prirodom je naš cilj zbog čega moramo brinuti o njoj i zaštiti je.“
Pritom, na osnovu novih podataka o stanju živog sveta oko nas, da se zaključiti da je najopasnija životinja među nama zapravo – čovek.
Posmatrane populacije divljih vrsta (sisari, vodozemci, reptili i ribe) u proseku su manje za 69 odsto od 1970. godine, ističe se u WWF-ovom izveštaju o stanju planete. U izveštaju se naglašava da je stanje prirode ozbiljno narušeno i upozorava vlade, korporacije i javnost da hitno uvedu promene kojima će zaustavili uništavanje biodiverziteta.
Izveštaj pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti.
„Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83 odsto ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom. Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici istrebljenja na nekim staništima), danas je ugrožen opstanak. Jadransko more je izlovljeno i sve je jasnije da će 2048. godina, koju naučnici označavaju kao trenutak kada će u morima biti više plastike nego riba, stići ranije nego što smo mislili. Poslednji je trenutak da svi zajedno nešto preduzmemo. Ovu krizu s kojom se planeta suočava moguće je ublažiti jedino pojačanim zajedničkim radom na očuvanju i obnavljanju prirode, održivijom proizvodnjom i, naročito, potrošnjom hrane, kao i hitnom i sveobuhvatnom dekarbonizacijom svih sektora“, ističe Goran Sekulić, programski saradnik WWF Adrije.
BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji
