2
Druže se, oblače se slično, a čak i mirišu isto - smatraju reditori.
„Imati para“ vrlo je relativna stvar u Srbiji danas, gde se neki raduju pojeftinjenju belog hleba za 3 dinara, devojčice prodaju krofne za 100 dinara da bi pomogle bolesnom tati, a istraživanje o siromaštvu ne uspeva ni da bude objavljeno. S druge strane, nedavno je izbio skandal u beogradskom fensi butiku kad su voditeljku izvređali na rasnoj osnovi optuživši je da laže – što nas je, između ostalog, podsetilo da neki i dalje „na prvu loptu“ procenjuju tuđe finansijske sposobnosti.
Pa, koje su to stvari u životu koje suptilno govore „imam puno para“? Baš to pitanje je na srpskoj Reddit stranici postavio jedan korisnik.
„Ili drugačije rečeno, aktivnosti/stvari koje su u životu rezervisane samo za one sa puno para, ali ne služe hvalisanju i dokazivanju komšijama. Za ljude koji ne žele da baš svi znaju da oni imaju puno para“, dodao je i ilustrovao primerima.
„Daću suprotan primer, 15 godina star bmw u Srbiji služi samo da se oni koji nemaju para, u očima komšija pokažu kao neko sa mnogo para. A sad primer za naslov, za mene su to ljudi koji idu na skijanje svake godine, ljudi koji voze relativno novije modele Volvo automobila, ljudi koji nose baš kvalitetne jakne zimi, ljudi koji letuju na Azurnoj obali…“
Očekivano mnogo odgovora se nanizalo.
Bilo je fora tipa „gipsani labud umesto lava na kapiji“, „ne pitaju „pošto krompir“ na pijaci“ i „ovi što ne zastanu ispred samoposluge da vide šta je na akciji“, međutim većinom se ljudi slažu da se oni koji „baš imaju love“ trude da to ne pokazuju.
Nose odeću koja je skupa, ali neupadljiva, poznati brendovi se ne vide, a, kako kažu, preovlađuju neutralne boje.
„Skupa klasična odeća/obuća koja nema nikakve ili minimalne oznake brenda“.
„Moje mišljenje je da su to ljudi koji se ne ističu po izgledu niti po stilu života, žive ispod „crte javnog mljenja“ a pritom imaju šta god da požele (čega mi kao posmatrači nismo ni svesni ako nam neko ne ukaže na to).“
„Upravo, rekao bih i generalna neupadljivost u garderobi, stilu ali da to ne izgleda klošarski nego uvek odmereno. Stvari koje se kupuju i nose su skupe, kvalitetne ali diskretne.“
„Košulje, sakoi, pantalone, čiste patike i cipele, urednost. Kvalitetnija odeća i obuća.“
„Nose i koriste brendove za koje u životu nisi čuo.“
„Znam jednu damu s puno miliona. Sport joj je jahanje, ima se ergela. Fontana u dvorištu imanja. Ima automobil star 60 god sa žbicama u točkovima, RR. A kad je vidiš, nikakve marke odeće ni ništa napadno. I školovanje u Londonu.“
Pročitajte još:
„Viđam u kraju jednu gospođu 60+ sa potpuno sedom kosom do ramena, uvek isfeniranom i pod konac, nosi lepršave haljine pastelnih boja, neke naočare za sunce koje suptilno vrište svedenu skupoću i šeta malo belo kučence. Ne znam gde letuje, ali mislim da kad bih rekao azurna obala ne bih mnogo pogrešio.“
Besna kola, poznate marke – izbegavaju se.
„Bukvalno ovo sto si napisao u drugom pasusu, opisao si mog najboljeg prijatelja i njegovu porodicu. Ljudi koji su farmaceuti/doktori, pošteno sve zaradili i imaju dosta ali ne ono seljački da se pokazuju, već je samo važno da je kvalitetno. Znači ne vozi se neki džip nemački što kupe fudbaleri/starlete/krimosi nego Volvo, svake zime skijanje, baš jakne što si pomenuo, ne nosi se ono da šljašti i piše Moncler/Hilfiger ili ti šta znam koja marka, skroz obično i normalno izgleda jakna al posle saznam da košta 500 evra fazon na sniženju kupio ortak u Pandorfu, kvalitet prva liga. Laptopovi su im Mac, telefoni iPhone al ne ono po svaku cenu da se menja čim izađe novi nego iskeširaju jedne godine i koriste bar 3 godine pa tek onda gledaju da menjaju. Kućni uređaji su Miele, skupo al kvalitet, kupili pre par godina pa će se menjati za 15 godina. U suštini to je tip ljudi koji ima baš dosta para i troši ih naravno al ne sa ciljem da se drugima pokaže/nabije na nos nego da žive svoj život maksimalno ugodno koliko su zaradili/zaslužili.“
„Što se tiče automobila, menjanje skupljih, a naročito skupih automobila na svakih tri do pet godina su dobar pokazatelj da neko ima novca, a da su u pitanju stvarno solidne cifre, može se videti i iz interesovanja za čamce, glisere i jedrenjake. Naravno, ne mora to uvek biti nautika, mogu to biti i „vikend“ automobili, za koje većina vozača smatra da su neupotrebljivi i glupost, ali neko može da ih priušti samo kao kapric, pored regularnog automobila za svaki dan.“
„Znam ljude koji imaju milione i milione gledaju kvalitetne stvari ali izgledaju sasvim normalno isto tako gledaju i da prođu jeftinije ako mogu. Ne razbacuju se ali kad investiraju to su cifre i tu se ne štedi jer svaka investivina je dodatan priliv.“
No, ne štede na iskustvima i kvalitetu života.
Putovanja se, na primer, smatraju luksuzom.
„Ono ležerno planiranje putovanja 5-6 puta godišnje. Tipa „aj da skoknemo do _____ sledeće nedelje“. Znam da putovanja nisu nešto mnogo skupa, al ko raspolaže tako slobodnim vremenom verovatno ima jake pasivne prihode bez radnog mesta.“
„Ne ide na letovanje na mesta gde idu obični, siromašni ljudi, nego na ona 1000 eur +.“
„Proputovali ceo svet – isključivo avionom“.
„Putuju u iste svjetske gradove par puta, i borave tamo duze vremena, ne samo da bi se slikali za ig vec zbog užitka ili posla.“
„Pa uglavnom ljudi koji se bave poslom kada hoće i koliko hoće i cimaju te da odemo do Portugala na jedno 7 dana što šta bi falilo?“
„Letovanje/Zimovanje, sopstveni smeštaj.“
Hobiji su luksuz.
Pročitajte još:
„Neki malo čudniji hobiji, u kojima su se pronašli, a šira masa ne zna da to uopšte i postoji. Takođe casual konekcije i poznanstva sa moćnijim/poznatijim ljudima u državi.“
Vreme je luksuz.
„Uvek ima vremena za sve. Ne zna koliko bilo šta košta. Oblači se elegantno ali neupadljivo. Ima neki hobi za koji nisi znao ni da postoji. Uvek je prijatno raspoložen. Uvek zna nekog ko može to da sredi. Nepoverljiv je prema previše druželjubivim ljudima.“
„Pokazatelj je sloboda. Količina slobodnog vremena za sebe i porodicu. Ne pricam o džudžama koje vise 24/7 po kafićima i ližu jednu kafu/pivo po ceo dan i non stop su na telefonu i “završavaju neki poso”.“
Pa i zdrava hrana je luksuz…
„Zdrava ishrana (kad neko jede i kupuje zdrave skuplje stvari). Nakit i detalji od srebra ili zlata. Kvalitetnija kozmetika. Kad sedne negde ne naručuje najjeftinije stvari. Skuplja kvalitetnija odeća (mnogo je onih baja koji će da kupe feler armani pamučnu umazanu majicu u F&F, aj da vidim ko će da kupi sako). Nekorišćenje najjeftinijih usluga (primer ne zove se najjeftiniji taksi sa nevaspitanim vozačima i prljavim automobilima). Skuplji hobiji i sportovi. Kad je osoba putovala i posećivala destinacije koje Srbi tipično ne posećuju. Kad putuje negde kraće (primer negde u EU) ne uzima se airbnb ili neki random hotel, nego uglavnom neki od proverenih lanaca hotela (koji ne mora da je nužno skup). Koristi (privatnu) medicinu ne samo kad se javi neka bolest, nego i za najmanje sitnice i prevenciju. Ne znam, meni ove stvari viču da neko ima novac. Edit: porodična verzija: Na primer bračni par gde su oboje sličnih godina (45+) a zena je obrazovana i radi lagan ali slabo plaćen posao, a izgleda negovano i maksimalno sredjeno, bukvalno vrišti da imaju pare. Bračni parovi sa više dece, a žena ponovo izgleda negovano i “sačuvano”. Porodice gde postoje redovne dadilje, kucne pomocnice i ljudi koje placaju da im skuvaju zdrava jela par dana u nedelji. Porodice gde postoje dani kad se jede van kuće u restoranu sa nekim prijateljima. Domovi gde nameštaj ne mora da je po najnovijoj modi, ali je kvalitetan (primer ne iverica nego puno drvo). Domovi gde postoji “posebna prostorija” (primer garderober kao posebna prostorija, biblioteka, radna soba…)“
…A svakodnevni životni problemi lako se rešavaju.
„Kada skoro ništa što iskrsne nema uticaj na tvoj život. Pokvari ti se nešto po kući: zoveš da dođu i platiš šta košta da bude dobro. Nešto te boli: odeš privatno, platiš. Slupaš kola: platiš šta treba. Kada ne moraš da budeš mnogo uporan a opet postižeš stvari. Oćeš da budeš fit: Platiš sve redom od trenera, nutricioniste pa i masera. Oćeš da lepo izgledaš: platiš sve redom od stiliste, frizera i dermatologa. Oćeš da postanes zanimljiviji: platiš čudan/skup hobi i baviš se time“.
„Ukratko: nema štekanja ni za šta, ali nije ni new money vibe da sve vrišti „imam pare“. Od zdravstvene usluge, pravilne i zdrave ishrane, garderobe, uređaja, gedžeta, nakita, voznog parka, nekretnina, investiranja (ovo ako ste bliski pa kaže u poverenju), kolekcionarstva/hobija/sporta, putovanja,… ni na čemu nema kompromisa, ma koliko da košta. Ulaže se, živi i više nego udobno i jednostavno troškovi koji dolaze se tretiraju najnormalnije, bez opadanja kose od stresa i zaduživanja okolo. Uglavnom takve osobe ne pričaju okolo o ovim stvarima, već to saopštavaju samo najbližima i osobama od poverenja.“
Da, o novcu ne pričaju.
„Nikada ne pričaju o novcu i ne potežu te teme, ne pričaju kako je teško, kako je sve skupo i kako jedva sklapaju kraj sa krajem, ne pričaju kako su nezadovoljni poslom i kako jedva čekaju da prime platu da bi išli u Zaru i DM ili konačno izveli devojku za mesečnicu.
Ali tu je još čitav niz „detalja“ kojima se po nekima bogati odaju.
„Za žene je frizura i šminka i nova haljina za svaku proslavu i nedeljno odlaženje kod frizera. Frizura i šminka, u zavisnosti od grada, kreće od 3000din, u Beogradu sigurno duplo.“
„Suptilno bi bilo da npr ne gleda cenu kad naručuje u restoranu ili da ne raskolači oči kad stigne račun koji treba da plati itd…“
„Kad te na trafici pitaju „hoćete li i ove baterije na akciji“ a ti kažeš „da“.“
„Kupuju bukete od 20+k svojim devojkama/ženama bar jednom nedeljno kao da je ništa jer im je usput.“
„Oni koji znaju sve o zabavnim parkovima i roller costerima po Evropi… ti su u pravoj lovi…“
„Direktor ogranka jedne od „top 5″ revizorskih kuća u Srbiji je toliko neupečatljiv po pitanju izgleda da bi pomislio da je sasvim prosečan čovek prosečnih primanja i stila života. Jedino što ga odaje je dobar telefon, kvalitet odela koje nosi (imao sam privilegiju da ga nekoliko puta sretnem i u neformalnom ambijentu, idilično se oblaci) i vrlo vedar pogled na sva pitanja koja se tiču finansija.“
„Sirotinja i baš bogati dele jednu rečenicu: Nikada nisam lično kupio nijedan komad nameštaja.“
„Ljudi koji imaju vikendice!“
„Kod nekih ljudi koji imaju malo više para primetila sam isti miris (verovatno garderobe). Možda je omekšivač, možda neki parfem… Ne uspevam da nađem taj miris u običnim prodavnicama, čak ni sličan. Ako neko zna na šta mislim ili ako znate naziv tog proizvoda, molim vas javite. Nije mi do statusa nego je zaista predivan, pun i ne previše jak miris.“
„Kad neko kupuje kiselu vodu u staklenoj ambalaži.“
„Imaju instagram nalog koji čine fotografije napravljene na civilizovanim mestima i sa malim brojem suptilnih detalja, umesto kiča i razmetanja najčešće tuđim bogatstvom radi skretanja pažnje na same sebe.“
„Mislim da o količini novca najbolje govori relativna opuštenost i „labavi“ stavovi o materijalnim temama koje su za većinu građana veoma važne. Kao primer, skok cena goriva, gotovo 20% je za većinu osoba na ovoj planeti više nego solidan udarac za budžet, a kod nas i više od toga. Međutim, neko sa primanjima od 3.000+ eura u Srbiji to gotovo da neće osetiti. I dok će neko sa prosečnom platom peniti o tome, biti spreman i na protest i miting, osobe kojima ta količina novca nije značajna će samo konstatovati da je to strašno, gotovo se usiljeno iščuđavati, ali neće biti nekakve burne reakcije.“
No, čini se da ako se pravilno postave prioritete – mnogi bi mogli biti „jako bogati“, a za male pare.
