Ako vam je potreban tinejdž translejter, pripremili smo jedan korpus reči za prvu pomoć.

Ukoliko u kući imate mlađeg ili starijeg tinejdžera, vrlo je verovatno da će vam povremeno biti potreban prevodilac da biste razumeli šta ima da vam kaže.

Iako je vazda postojao jezički jaz među generacijama, svaki roditelj će u tinejdž fazi svog potomstva pokušavati da razume ono što ne shvata i da shvati ono što ne razume. Takvi su u svim dobima i vremenima „matorci“, „torima“, „stari“, „starci“, „bumeri“… nastavite niz.

Jezik je živ organizam, neprestano se menja i modifikuje, stižu nam nove reči, stare izlaze iz upotrebe. Na sleng danas utiču YouTube, TikTok, Instagram, a mladi u komunikaciji preko telefona (koji ne ispuštaju iz ruku) smišljaju jezik i šifre koje samo oni razumeju. Tinejdžeri vole da misle da vode tajni život.

Pritom, sve što ih asocira na sleng roditelja smatraju zastarelim – „to govore samo bumeri/ matorci“, koji, naravno, ne razumeju ništa, posebno ne ono o čemu oni pričaju.

Okej, bez žargona i slenga nema savremene kulture, a kako koja generacija stasava, tako se menja i žargon, na njega utiču društvena kretanja – što je predmet sociolingvistike, baš kao i tema ovog našeg članka.

Svaka generacija trudi se da obeleži svoje vreme na jedan svojstven način, pa tako i u jeziku. U suštini, žargon je svaki neformalni govorni varijetet jezika koji služi za identifikaciju i komunikaciju unutar neke određene društvene grupe (po profesiji, društvenom statusu, uzrastu).

Činjenica je da su se i naši roditelji ranije hvatali za glavu kada bi čuli „brate“ i „do jaja/džadža“, što bi danas bilo „ekstra“, „vrh“, „top“, „topina“, tako da je sasvim normalno da osoba koja je živela u vreme popularnosti domena www.opušteno.com ućuti kad čuje: „lagana čupri“. Lagana šta?
Ostajem bez teksta, mjutujem se.

„Lagana čupri“ ili „lagana priča“ – izraz je koji će tinejdžer upotrebiti kada hoće da vam kaže „da sve ide po planu“, „bez muke“ „da je situacija relaksirana“, „da se sve stiže“.

„Sutra imaš kontrolni iz matematike, ništa nisi učio.“ „Ma to je lagana čupri.“

„Kako misliš da stigneš na drugi kraj grada za pet minuta“. „Lagana čupri.“

„Opet kasniš na čas.“ „Lagana…“

Iako su pozajmljenice iz engleskog jezika ili anglicizmi već decenijama sastavni deo mladalačkog, ali i poslovnog žargona, gorepomenute platforme su stvar dovele do do ivice svemira. Žargon srpskog jezika dostiže vrhunac u upotrebi reči iz engleskog i računarskog jezika – bagovanje, četovanje, spamovanje, lajkovanje….

Pre nekoliko godina smejali smo se drugoj generaciji emigranata u Americi koji „pejntaju volove“ kad kreče, ali već danas imamo situaciju da će vam tinejdžer u matici Srbiji reći „mjutuj se“ kad želi da vam kaže „prestani da govoriš“, „utišaj se“ ili „ućuti“.

Treba pomenuti i to da tinejdžerima danas ne pada na pamet da rade od 9 do 17 i da budu „poverti“ ili „siromašni“, kao svi koji nisu „prešli igricu“ ili uspeli u životu.

Na pitanje „da li vam je potreban prevodilac“ možda odgovor može da vam da rečenica iz članka luftike o slengu novosadskih tinejdžera: „Buraz, aj da prenkujemo kidaru, glumi nekog gasera“. Da li vam je jasno značenje?

U slobodnom prevodu to bi otprilike bilo: dečaci jedan drugog oslovljavaju sa „buraz“, spremaju se naprave neku smicalicu ili šalu (prenk) i da zeznu mlađeg dečaka (kidara) jer nosi samo markiranu odeću (gaser).

A ukoliko vašeg tinejdžera muči da po bilo čemu neće biti u korak sa svojim vršnjacima, mogao bi da se zabrine jer će svi njegovi vršnjaci „levelapovati“ ili „izdići se“ u odnosu na njega.

Dakle, da biste ostali u kontaktu s mladim ljudima koje ste izrodili, treba da znate šta znače reči koje njima znače.

Tinejdžerski rečnik

Krindž je engleska reč za osramotiti se, za blam – označava transfer blama. Klinci je najčešće koriste kada žele da objasne koliko su ih roditelji izblamirali samom svojom pojavom. Najveći blam je kad bumer upotrebi reč krindž – to je krindž na kvadrat.

Gnar je takođe transfer neprijatnosti, osećaj koji se javlja kada ih je sramota zbog neke gluposti koju je neko drugi uradio, a tu osobu nije stid.

Prenk i prenkovati još jedan izraz koji potiče iz engleskog, a odnosi se na skrivenu kameru – tinejdžeri su skloni da prenkuju jedni druge i da smišljaju razne pošalice, koje ponekad mogu biti i pregrube.

Buraz, bro, broski – brat, a broski je najmlađi brat.

Gas, ide gas – idemo do kraja, sve što radimo radimo da kraja, izraz su poplarisali joutuberi, treperi i ini influenseri.

Gaser je osoba koja nosi samo markiranu odeću, a gasira se znači da nosi sve te gaserske stvari.

Reši je izraz za koji ni tinejdžeri ne umeju da daju tačno objašnjenje iako ga upotrebljavaju u svakoj rečenici – a otprilike znači ostavio sam te bez teksta, poklopio sam te, rešio sam te, pobedio sam te – kao u igrici.

Najjače ne znači da je nešto dobro i super – kad tinejdžer jedan drugom kaže najjače, to nekada znači da mu ne veruje u neku priču.

Kidara je od engleske reči kid i označava mlađeg tinejdžera, koji nije dorastao srednjoškolcima.

Likuša je mačo čudna devojka, izraz se često koristi i za profesorke koje nemaju baš razumevanja za tinejdžerske ispade.

Tinejdžerski šifrarnik

Kada bismo se šalili, rekli bismo da će ono što su jeziku uradili SMS i društvene mreže dokrajčiti viber. Prema nekim podacima, tehnologija je leksički fond jednog tinejdžera svela na 500 do 1.000 reči – usmeno. Pisano, treba sve u toku dana otkucati palčevima. Zato palčići, i to je jedan od naziva za decu novih tehnologija, jedni drugima pišu poruke za koje je potrebno dešifrovanje.

Iz engleskog su preuzete već standardne skraćenice: LOL – glasno smejanje, WTF – what the fuck, OMG – oh my god, BTW – by the way (uzgred, usput), LS: please – molim te, THX: thanks – hvala.

Istu praksu zato primenjuju i na naš jezik – od izostavljanja vokala do skraćivanja. Pa je msm – mislim, a včrs – večeras.

Pa kad majka pita sina „Kad dolaziš iz grada?“, on piše: Nzm (ne znam).
„Hoćeš li brzo?“ Vrv (verovatno). „Nemoj dugo.“ Dbr (dobro).

Nekad prepiska dva drugara traži šifrarnik. I samo jedno slovo znači celu rečenicu.

„Šrd (šta radiš)“ „Nis (ništa)“ „Aj na zenba“ (hoćeš na bazen). „Nmg, oborila me gmazina ona iz mate (Ne mogu, oborila me nastavnica iz matemateike).“ „Aaaa (Bez veze, kakva užasna žena. ajde molim te)“ „Zovi onu tvoju. najjače“ (zovi devojku za koju si lagao da je imaš)“ „Aj včrs nap (hajde onda večeras napolje)“ „Aj ne (Ipak ne)“

I još jedno zapažanje odnosi se na nov način umanjivanja i tepanja.
Tinejdžer nam je dozvolio da zavirimo u njegov telefon i pokazao nam na koje sve načine možete reći nekom da je mali: ‘de si mali, mališa, mališanu, lima, limarice, licmarice, malenice, maleni, smallu, minijaturni, sitni.

A to samo potvrđuje da deca vole da se igraju rečima.

BONUS VIDEO: