55
Zamislite da iz svakog opuška koji se baci u Srbiji izraste detelina - naša zemlja bi se verovatno pretvorila u jednu ogromnu livadu. Možda zvuči utopijski, ali to je zapravo moguće. Srednjoškolci iz Svrljiga su osmislili filter koji radi baš to.
„Biofilter“ je učenička kompanija koju čine đaci iz Svrljiga, različitih uzrasta i smerova – Anđela Nikolić je drugi razred gimnazije, Teodora Božinović je turističko-hotelijerski smer, Tanja Vasiljević i Uroš Žikić su maturanti u Ekonomskoj školi, dok je Tadija Ristić treći razred, smer mašinski tehničar.
Proizvod koji su smislili je jednostavan, ali bi za životnu sredinu bio prava mala revolucija. U pitanju je filter za cigarete koji se razgrađuje, tako da iz njega izraste biljka.
„Biofilter je biorazgradivi filter koji u sebi sadrži seme biljke. On se razgrađuje nakon šest meseci i od toga ostane samo biljka koja izraste u roku od dva dana, zavisno od semena. Unutra je detelina ili čia seme“, objasnila nam je Anđela Nikolić, koja je liderka učeničke kompanije.
„U Srbiji se dnevno ispuši 73 miliona cigareta, što je strašno. Mi želimo da građani imaju svest o tome koliko cigarete zagađuju okolinu“, kaže Teodora Božinović.
Filter koji u sebi krije seme prave od nebeljene celuloze.
„U duvanskim industrijama se koriste filteri napravljeni od plastičnog otpada. Zbog toga su jako štetni, jer mogu ostati do 25 godina u prirodi. U Srbiji se biorazgradivi filteri ne koriste nigde, čak ne mogu da se kupe“, ukazuje Anđela.
„Veliki broj ljudi u Srbiji počinje da puši između 13 i 17 godine. Ne možemo da utičemo na njih da prestanu da puše – to je samo njihova odluka. Svest o zagađenju je mala i ljudi bacaju opuške gde stignu. Bili bismo zadovoljni ako bi ljudi malo više gledali oko sebe i shvatili koliko štete biljkama i životinjama, a i zdravlju ljudi“, dodaje Teodora.
Šta je zapravo učenička kompanija koja je okupila ove darovite mlade ljude?
Profesor stručne škole „Dušan Trifunović“ iz Svrljiga, Milan Nikolić, koji je i mentor ovim đacima, objašnjava nam da je u pitanju projekat organizacije „Dostignuća mladih Srbije“. U pitanju je simulacija poslovanja jedne kompanije, od izuzetnog značaja za budućnost mladih.
„Učenici u okviru učeničke kompanije uče o ekonomiji, preduzetništvu. Raspodeljuju funkcije unutar kompanija – neko je generalni menadžer, neko menadžer proizvodnje, itd. Onda oni osmišljavaju proizvod ili uslugu koju mogu sutra ponuditi tržištu. Prolaze kroz ceo proces – od pakovanja do marketinga. Dakle, sve stvari koje jedna kompanija mora da uradi“, govori Nikolić.
Dakle, stiču se praktična znanja koja pomažu mladima da sutra, kada završe školu, odmah pokrenu svoj biznis. Pre toga, takmiče se sa drugim učeničkim kompanijama iz cele Srbije, a onda i iz sveta.
Profesor Nikolić ističe da mladi iz Svrljiga stvarno čine čuda na ovim takmičenjima. Prethodne dve godine, učeničke kompanije su imale zaista odlične ideje.
Kompanija „Joint Venture“ je 2018. godine osmislila nekoliko zanimljivih proizvoda.
„Prvi je bio čajita – to je štanglica koja je sastavljena od lekovitih biljaka i meda, koju možete da ubacite u vodu i dobijete čaj. Uz to su prostirku za kućne ljubimce koja je napravljena od otpada od proizvodnje čaja“, otkriva profesor.
A prošle godine, mladi su našli odličan način da poboljšaju proizvod koji već postoji – pogaču za dohranu pčela.
„Oni su postojećoj pogači prepolovili količinu šećera, a dodali su lekovite biljke, kao i polenov prah, pa su napravili jednu vitaminsku bombu za pčele“, ističe Nikolić.
Ovaj projekat profesoru daje nadu za budućnost, jer je sredina u kojoj odrastaju ova talentovana deca često sumorna.
Pročitajte još:
„Svrljig je sredina koja odumire. Mladi ne odlaze, oni beže. Niš je samo 30 kilometara daleko, a odlaze i u Beograd i Novi Sad u potrazi za boljim životom. Iskreno se nadam da će ova deca moći da promene budućnost ovog mesta“, rekao nam je Milan Nikolić.
A ciljevi Teodore i Anđele, sa kojima smo razgovarali, potvrđuju njegova nadanja. Anđela se dvoumi da li da upiše biologiju ili prava, ali zna šta želi.
„Planiram da upišem fakultet i da ostanem u Srbiji, a volela bih da živim u Svrljigu“, kaže nam.
Na sličan način razmišlja i Teodora.
„Još uvek ne znam šta želim da upišem, ali ostaću u Srbiji, ne planiram da odem u inostranstvo“, otkrila je.
Uprkos tome što bi proizvodnja njihovog filtera bila skuplja za duvanske kompanije, u pitanju je ekološka ideja o kojoj bi ozbiljno razmislili svuda u Evropi.
Dok „Biofilter“ ne ugledamo na tržištu, ne treba da bacamo opuške gde im nije mesto – a pre svega, bolje da se samo okanemo cigareta.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
