Na pakovanjima njihovih čajeva stoji QR kod sa tačnom lokacijom gde su ubrane trave koje su u kesi, dok se na etiketama seruma takođe uz pomoć telefona može čuti cvrkut ptica ili saznati više o vrstama ptica poput konopljarke, crvendaća ili pupavca.
Mladi bračni par Iva Pedović i Dušan Zdravković odlučili su 2020. godine, u vreme korone, da promene svoje živote i da počnu da proizvode kozmetiku i čajeve od lekovitog bilja.
Prošle, 2023. godine, otišli su korak dalje i dali otkaze u Beogradu, Iva u marketinškoj agenciji, a Dušan u poslastičarnici i sa sada dvogodišnjom ćerkom Verom preselili se u Knjaževac.
Oboje su odrasli u okolini Zaječara, a za Priče sa dušom kažu da im život u prestonici nije doneo slobodu koju sada imaju u ovom malom gradu na obali Timoka.
„Trave beremo tokom leta, a sezona počinje sredinom juna i traje do početka jeseni. Imamo kalendar branja, a ja sam najčešće na terenu i znam kada se šta bere, dok je Iva za to vreme sa ćerkom. Počinjemo sa hajdučkom travom, kantarionom, majkinom dušicom, a završavamo sa rtanjskim čajem“, priča Dušan i dodaje da nakon branja sledi maceriranje, proces tokom kojeg biljke stoje 50 dana u ulju u teglama, piše „Priče s dušom“
„U jesen kreće kreće proizvodnja, a mi sve pravimo u malim serijama. Sve je sveže, nijedan melem nam ne stoji duže od 10 dana, a često napravim uveče i ujutru šaljem poštom“.
Dušan izučava biljke od detinjstva, a taj zanat je učio od narodnih travara.
Odrastao je u prirodi, a sa porodicom je živeo u rudarskoj koloniji Avramica ispod Vrške čuke, zabačenog mesta, odnosno najsevernijeg dela Stare planine, na samoj granici sa Bugarskom.
Nakon što je upisao Srednju turističku školu, Zdravkovići se porodično sele u Zaječar, a nakon diplomiranja Dušan počinje da putuje i da živi u više država.
Šest meseci je radio u hotelu u Santoriniju, grčkom ostrvu, zatim je živeo u Španiji, u Barseloni, pa u Sloveniji, u Mariboru, gde je radio kao vaspitač. U Beogradu je radio za organizaciju Lekari bez granica.
Iako je promenio više profesija i kratko studirao na Rudarskom fakultetu, voli da kaže da je jedina diploma koju ima ona koju je stekao radeći kao narodni travar.
„Od proizvoda u ponudi imamo četiri melema, dva seruma, tri čaja, dva sapuna, ulje za bradu, preparat za pseće šape i njuške, balzam za tetovaže i kantarionovo ulje. Prvi melem koji sam napravio je „sedam trava“ i on mi je najdraži, a ostala tri su od smilja, lavande i konoplje“, kaže Dušan.
Pitam ga i da li je recept za melem od sedam trava tajna?
„Nije, jer je kod nas u Melemima Timočke krajine sve trasparentno. Na svakom pakovanju piše sastav, a naši melemi su jestivi, zbog čega ih ljudi često uzimaju za malu decu i ne plaše se ako, recimo, bebi slučajno dospe u usta. Tih sedam trava su: hajdučka trava, kantarion, majkina dušica, kopriva, bokvica, kamilica i neven. Napravili smo ga tako da bude univerzalan melem koji svako domaćinstvo treba da ima: za svakodnevnu negu, posle brijanja, posle depilacije, posle sunčanja, za opekotine, za ojed kod dece, za predeo oko pelena, čak i za desni kod odraslih.“
„S druge strane, melem od konoplje je za problematična stanja kože, za ekceme, psorijaze, izrazito masnu ili suvu kožu, akne, mladalačke bubuljice. Reč je o industrijskoj konoplji koja se vekovima gaji na našim prostorima“, objašnjava Dušan.
Sa suprugom Ivom upoznao se u Beogradu, na jednoj žurki, kada su saznali da su oboje iz istog dela Srbije.
„Živimo zajedno više godina, ali kada smo dobili ćerku Veru 2022. godine videli smo da nema smisla ostati u Beogradu i spontano smo rešili da damo otkaze i preselimo se u, za nas nov grad, Knjaževac. Iva je radila u oblasti marketinga, a ja u veganskoj poslastičarnici“, kaže Dušan.
„Shvatili smo da ćemo se u Beogradu viđati svega nekoliko sati dnevno, da ćemo ćerku šetati u kolicima po trotoarima, kao i da će je tokom dana neko drugi čuvati.“
„Pošto smo oboje odrasli u prirodnim sredinama, želeli smo da i našem detetu priuštimo slično odrastanje“, iskreno će Iva.
„Svakome bismo preporučili život u Knjaževcu, pod uslovom da ima svoj biznis, neki onlajn posao ili prodaju u većim gradovima. Ovde je teško živeti od lokalnog tržišta, ali je za frilensere i male agencije grad idealan. Sve je dostupno, priroda je prelepa, Stara planina i Sokobanja su na po 40 minuta kolima, kraj je jako lep, a ljudi vredni.“
„Nigde do sada nismo videli da se u ovoj meri obrađuje zemlja i da se toliko radi u oblasti poljoprivrede. Skoro svaka kuća ima svoje zasade višanja ili šljiva, u okolini nema industrije i zagađenja, a ima dosta preduzetnika i malih radnji. Mirno je za život, pogotovo ako imate decu“, rekli su Iva i Dušan.
U posao pod imenom Melemi Timočke krajine ovaj par je ušao zajedničkim snagama, ali priznaju da je sve počelo brže da se razvija kada su se samo tome posvetili, odnosno kada su napustili prethodne poslove.
„Bilje nabavljamo u okolini, a ideja nam je bila da upotrebimo poprilično neiskorišćeno lekovito bilje iz ovog kraja i od njega napravimo najkvalitetniju kozmetiku. Sve beremo u krugu do 30 km, konkretno na Rtnju, Staroj planini, na Svrljiškim planinama i na Tupižnici. Deo kupujemo od travara iz komšiluka.“
„Dr Jovan Tucakov je krajem pedesetih godina radio istraživanje, kada je boravio ovde nekoliko meseci i mapirao biljke i došao do zaključka da ovaj deo Srbije vodeći u Evropi kada je reč o kvalitetu trava“, otkrio je Dušan.
Ovaj bračni par svoje proizvode, koje pravi pod okriljem svog poljoprivednog gazdinstva, prodaje na brojnim sajmovima poput onog u Silosima u Beogradu i Beogradskog noćnog marketa, ali i pouzećem preko instagram stranice. Melem od konoplje prodaju u CBD šopu u Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra 44.
„Najviše se traži melem od konoplje i od sedam trava.“
„Sapun od rtanjskog čaja, koji jedino mi pravimo, veoma je popularan, kao i čaj od vranilove trave, odnosno divljeg origana kako ga nazivaju u medijima.“
Najdraži deo posla im je saradnja sa ljudima koji cene travare, učenje o lekovitom bilju kroz rad i upoznavanje sa brojnim zanimljivim ljudima na bazarima.
„Boravak u prirodi i na planini je presudio da se potpuno posvetim ovom poslu i pobegnem iz grada, iz rutine i nečega u čemu ne vidim smisao. Život u gradu mi nije bio problem dok sam tamo video smisao, a kad ga više nije bilo, potražio sam ga na livadi i u planini. To je sada skroz druga priča sa suprugom i ćerkom“, rekao je Dušan na kraju Priče sa dušom.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare