8
Šta možemo da naučimo do bogatih?
Tom Korli, računovođa, finansijski planer, govornik i autor, odlučio je da podeli svoje bogato iskustvo o – bogatima.
On je naime, intervjuisao čak 225 milionera i tako primetio određene šablone u njihovim navikama.
„Godine 2004. počeo sam da sprovedem petogodišnju studiju „Bogate navike“ kako bih istražio kako najbogatiji ljudi na svetu razmišljaju o svom novcu. Svaki od 225 milionera koje sam intervjuisao spada u jednu od četiri kategorije“, kaže on za cnbc.com i navodi koje su to kategorije.
Bez obzira na to koji je njihov posao, štednja i ulaganje čine deo njihove svakodnevne rutine. Oni stalno razmišljaju o pametnim načinima da uvećaju svoje bogatstvo.
Penjači rade za veliku kompaniju i posvećuju sve svoje vreme i energiju penjanju na korporativnoj lestvici dok ne steknu viši izvršni položaj — sa izuzetno velikom platom.
Oni su među najboljima u onome što rade i visoko su plaćeni za svoje znanje i stručnost. Formalno obrazovanje, kao što su stručne diplome (npr. pravo ili medicina), obično jeste uslov.
Svi pojedinci u ovoj grupi jure svoj san – žele da pokrenu sopstveni biznis ili da postanu supešni glumci, muzičari, autori bestselera. Sanjari vole ono što rade za život, a njihova strast se vidi na njihovim bankovnim računima.
Korli kaže da prvi tip – štedljivi investitor – najmanje rizikuje, barem u poređenju sa ostvarenjem preduzetničkog sna ili umetničke strasti.
„Ali 88 odsto milionera koje sam intervjuisao reklo je da je štednja posebno ključna za njihov dugoročni finansijski uspeh. Prosečnom milioneru u mojoj studiji trebalo je između 12 i 32 godine da akumulira neto vrednost od tri do sedam miliona dolara.“
Korli navodi i koje su tri najčešće navike milionera, a koje svako može da usvoji.
Pročitajte još:
„Svaki štediša-investitor u mojoj studiji konstantno je štedeo 20 odsto ili više svoje neto plate, i to svake. Recimo, 10 odsto je odlazilo na penzione račune koje sponzoriše poslodavac, a ostalih 10 odsto je automatski usmereno na poseban štedni račun. Jednom mesečno štediše-investitori bi zatim preneli svoju akumuliranu mesečnu štednju od 10 odsto na investicioni račun, recimo, brokerski“, kaže Korli i dodaje i ušteda manjeg procenta od 20 odsto i dalje može da vam pomogne da ostvarite svoje finansijske ciljeve za budućnost.
Pošto su investitori koji štede dosledno ulagali svoju ušteđevinu, njihov novac se vremenom povećavao. Kada su počeli, ova složena kamata nije bila mnogo značajna. Ali nakon 10 godina počeli su da akumuliraju značajno bogatstvo. Prema poslednjim godinama njihovog radnog veka, bogatstvo štediša-investitora poraslo je u proseku na 3,3 miliona dolara.
Što se tiče milionera koji su sledili svoj san i započeli posao, nisu imali mogućnost da ulože svoju ušteđevinu, posebno u ranim fazama ostvarivanja svojih snova.
„Sve što bi uspeli da uštede oni su koristili kao obrtni kapital da bi finansirali svoj san. Zanimljivo je, međutim, da kada je većina ovih sanjara-preduzetnika postigla uspeh i bilo kakav kapital, odmah su počeli da ulažu svoju zaradu.“
Jedan od zajedničkih imenitelja za investitore koji štede, penjače u velikim kompanijama i virtuozne milionere koji su sami stekli bila je štedljivost, kaže Korli o svojoj studiji.
„Ovi milioneri počeli su da štede kada su primili prvu platu. A sanjari-preduzetnici to su počeli onog trenutka kada su od svog sna zaradili dovoljno da mogu da počnu da štede i investiraju.“
Biti štedljiv zahteva tri stvari, kaže Korli.
Svesnost – biti svestan kako trošite svoj novac.
Fokus na kvalitet – trošite svoj novac na kvalitetne proizvode i usluge.
Kupovina po povoljnoj ceni – potrošite najmanji mogući iznos kupujući po najmanjoj ceni.
Za kraj, Korli napominje da vas štedljivost sama po sebi neće učiniti bogatim. To je samo jedan deo slagalice „Bogate navike“.
„Taj princip ima mnogo delova, ali će vam omogućiti da uštedite veću količinu novca. A što više imate ušteđevine, više novca možete uložiti.“
BONUS VIDEO: Britanski saveti za štednju struje
