1
Zemljotres koji je danas žestoko protresao region podsetio nas je da za takve situacije uvek treba biti u pripravnosti. Mr Marko V. Milošević, stručni saradnik Geografskog instituta Jovan Cvijic SANU, za portal Nova.rs priča šta je najbolje činiti u takvim okolnostima.
Snažan zemljotres jačine 6,2 stepena Rihterove skale danas je udario Hrvatsku, a osetio se i u Beogradu. Epicentar je bio u Petrinji koja je potpuno uništena, a strašni prizori iz hrvatskih gradova upozoravaju na stvari koje moramo da znamo kako bismo znali da reagujemo u slučaju zemljotresa.
Mr Marko V. Milošević, stručni saradnik Geografskog instituta Jovan Cvijić SANU, za portal Nova.rs priča šta je prvo što treba da uradimo u slučaju da smo izloženi zemljotresu.
„Ako smo u zatvorenom prostoru, ne trčimo napolje, već se držimo načela SAGNI SE – SAKRIJ SE – DRŽI SE“, priča Marko V. Milošević, koji je i koautor priručnika “Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda“ u izdanju UNICEF-a i Saveza učitelja Republike Srbije.
Pročitajte još:
On objašnjava šta ova tri pravila znače.
Sagni se – Sagnemo se u čučanj, u položaj „četvoronoške“ ili na kolena. Tako smo stabilniji i nećemo pasti i povrediti se.
Sakrij se – Podvučemo se ispod stola. Površina stola će nas zaštititi od predmeta koji padaju i koji predstavljaju najveću pretnju za našu bezbednost. Ukoliko u prostoriji nema stola, treba da čučnemo u ćošak ili u otvor vrata unutrašnjeg, nosećeg zida i pokrijemo glavu rukama.
Drži se – dok smo u zaklonu, nastojimo da se pridržavamo za nešto čvrsto da bismo održali ravnotežu. U ovom položaju ostajemo dok podrhtavanje na prestane.
Ukoliko se za vreme potresa nalazimo na otvorenom, treba što vise da se udaljimo od građevinskih objekata ulične rasvete ili drveća.
A šta nikako ne raditi?
„Nikako ne napuštamo stambeni objekat ako se nalazimo u njemu. Pogotovo je opasno koristiti stepenište ako se nalazimo u višespratnoj stambenoj zgradi.“
Milošević priča i koji su osnovni koraci za preživljavanje u slučaju zemljotresa koje uče deca u školama, a koje treba da znamo i mi odrasli.
„Prvo pitanje kada se radi o zemljotresu je: da li može da se spreči. Odgovor je – ne. Drugo pitanje je – da li zemljotres može da se predvidi. Odgovor je – za sada, takođe ne. Ono što je relevnatno za preživljavanje je da znamo da li je moguća pojava zemljotresa na određenom prostoru, koji je maksimalno moguć intenzitet tog zemljotresa i kako treba reagovati u slučaju da smo izloženi njihovom dejstvu. Pojava zemljotresa na prostoru Srbije je realna i oni su se dešavali i dešavaće se. Uzrok njihove pojave na našem prostoru je podvlačenje Afričke ploče pod Evroazijskiu ploču. Tako da to garantuje da će zemljotresi da nastave da se javljaju i ubuduće sa povratnim periodom od nekoliko decenija. Treba da znamo da su najugroženiji prostori u trouglu Paraćin-Svilajnac-Kragujevac, Čačak-Kraljevo i centralni delovi Kopaonika. Jako bitna preventivna mera je poštovanje principa aseizmičke gradnje koji je uređen zakonskom regulativom u Srbiji.“
Naš sagovornik kaže i da je u obrazovni sistem Srbiji je školske 2018/2019. uvedeno formalno obrazovanje o prevenciji i zaštititi o prirodnim nepogodama.
„Kroz programe nastave i učenja za predmete svet oko nas, priroda i društvo i geografija kod učenika se razvija svest o postojanju zemljotresa, u kognitivnom domenu razumeju kako oni nastaju, uče gde se mogu javiti zemljotresi najvećeg intenziteta, osposobljavaju se da adekvatno reaguju u slučaju da je izložen njihovom dejstvu. Na ovaj način država Srbija će kroz obrazovanje sistemski delovati na oko pola miliona stanovnika – dece, što će povećati ukupnu otpornost zajednice. U budućnosti možemo očekivati i veće efekte ako se uzme u obzir činjenica da su deca i budući donosioci odluka – upravljači.“
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
