Kome Srbi nikad ne ostavljaju bakšiš i zašto?

Ukoliko ste stalni gost kafana, bašta i restorana, ako odsedate po hotelima, vozite se taksijem, poručujete hranu, idete kod frizera, masera, možete da platite selidbe i transport, a živite u Srbiji, onda je vama u životu sve potaman, a vašem srcu i umu bliska je institucija koja se zove: bakšiš.

Ako vas od te reči odmah podiđe jeza, onda ili živite od bakšiša ili skoro niste bili u mogućnosti da koristite uslugu za koju se ostavlja napojnica.

Reč je turskog porekla (baksis, bahsis) i znači dar, poklon, nagrada za trud, sinonim joj je napojnica i uglavnom je prva asocijacija na bakšiš – ugostiteljstvo, ali tu su i taksisti, razne usluge, a u poslednje vreme posebno službe koje se bave dostavom svega.

Zapravo, bakšiš se ostavlja svakome ko svoj posao radi tako da vi pomislite da ste najvažnija osoba na svetu – skoro car.

Kaže se da konobari rade za bakšiš. Ja imam jednog drugara koji plaća katricom ceh celoj kafani, a onda izvadi keš i konobaru trpa u džep. Mnogo voli konobare, a i oni njega. Znam ljude koji nikada nikome i ni za šta nisu dali napojnicu jer bi najradije iz restorana izašli poput vazduha, ali i neke koji se slepo drže računa i ni oni ne dobijaju bakšiš kad ostanu na poslu preko vremena.

Ima i ovo – bakšiš može biti i kulturna kategorija, pa praksa i očekivanja variraju od zemlje do zemalje.

Prema istraživanju koje je sprovela firma IouGov u nekoliko zemalja Evrope i Ujedinjenom Kraljevstvu, rezultati su pokazali sledeće: U Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj lokalno stanovništvo obično dodaje 10% iznosa računa kao napojnicu; u Francuskoj, Italiji i Španiji uobičajeno je ostaviti samo 5% napojnice, u SAD obično ostavljaju oko 20% napojnice – u SAD je napojnica sastavni deo plate osoblja u uslužnim delatnostima. A Nemci, poznati po svojoj štedljivosti, često spremni da ostave napojnicu na različitim mestima, ne samo u restoranima i kafićima, već i u frizerskim salonima, taksijima, hotelima i drugim situacijama, piše Danas.

Koliko ljudi toliko bakšiša, kažu.

A šta kažete vi? Na Fejsbuku smo vas ovog puta pitali: Kome ne ostavljate bakšiš?

Ovo su vaši odgovori:

„Bakšiš ostavim svima kojima se od davnina ostavlja. Tako sam naučena od svojih roditelja i ponosna sam što su me tome naučili. A i bavim se takvim poslom i znam koliko bakšiš znači. To je najslađa para, znaš da je neko nagradio tvoj trud. Plata je nešto drugo, to te niko ne nagrađune nego rintaš kao konj da bi nešto zaradio“, kaže Nevenka.

„Kuvarima uvek, zaslužni su za ukusnu hranu! Konobarima nikad, precenjeni su i bezobrazni za nošenje tanjira 15 metara. Frizerima ponekad, zanatlijama i stomatolozima uvek!“, piše Darko.

„Nadrndanima, razlog jasan“, kratko će Jelena.

„Neljubaznim i namrštenim konobarima u kafiću, restoranu. Inače uvek i obavezno ostavim bakšiš. Ljudima koji su dostavljači u brzoj pošti ne ostavljam, svakako uzimaju sami, a skoro sam jednom ostavila jer je čovek za razliku od ostalih krenuo da mi vrati kusur, na to nisam navikla jer uvek moram da tražim povraćaj“, otkriva Andriana.

„Nikad nikom… A zašto? Zato što nisam u situaciji… Zašto meni neko ne vrati veći kusur“, objašnjava Marija.

„Crkvi i državi“, sažet je Darko.

„Svi ucenjujemo seljaka na pijaci, onda idemo u skupe restorane i ostavljamo bakšiš. Da li je to u redu?“, pita Milan.

„Konobarima koji su bahati i smatraju da je bakšiš obavezan. Nagrađujem isključivo profesionalnost“, piše Dušica.

„Svima koji primaju platu meni je bez veze davati bakšiš. To je moj stav“, iskrena je Milka.

„Konobaru koji mi donese otvoreno pivo“, saopštava Stevan.