Konstraktinim navijačima nije bilo lako sinoć dok su pratili rezultate glasanja, a evo kako je bilo na licu mesta.
Od dolaska u Torino pa sve do druge polufinalne večeri u kojoj je nastupala srpska predstavnica Ana Đurić Konstrakta, nije bilo nikakve dileme da će zdrava umetnica obeliti obraz Srbije i ući u finale – barem ne do trenutka za glasanje.
Ogroman aplauz novinara u pres centru u Torinu, druge delegacije koje na pomen toga da dolazite iz Srbije mašu rukama levo – desno i pevuše „Bit bit bit biti zdrava“, pa čak i kladionice koje spekulišu da će Konstrakta biti u top deset, ili čak u top pet u finalu – svakako doprinose tome da se osećate ponosno jer od četrdeset plus zemalja Evrope vas i te kako ima na mapi. I to u top deset!
Da ne pričamo o tome da se kao svaka osoba u tuđini saživite sa svojima, pa onda Konstrakta nije samo neko ko vas predstavlja na najznačanijem evropskom muzičkom takmičenju, nego i prijatelj sa kojim tokom intervjua, konferencija i proba delite i tremu i uzbuđenje i strah i neizvesnost.
Zato sam umalo i doživeo srčani udar kada smo stigli do šestog finaliste, a još nije bilo ni reči o Srbiji, pesmi In Corpore Sano ili Konstrakti.
I onda prolazi i sedmi finalista, prolazi i osmi finalista, ostaju još dva mesta, a nas nekoliko novinara iz Srbije koji sa jednom trobojkom vrištimo na sav glas u sali punoj stranaca i drugih novinara počinjemo da se gledamo izbezumljeno, ali krišom, da drugi novinari ne vide da smo se istraumirali i da možda ipak nismo toliko dobri koliko smo svima pričali da jesmo.
I onda dolazi i proglašenje devetog finaliste, a ni to nije Konstrakta.
Utisak je da mi se srce popelo u uši i probilo mozak i sada krvari. Da ne pričamo o ne tako suptilnim i nimalo prijatnim pogledima stranih novinara koji su takođe imali visoka očekivanja od Konstrakte.
I pročitah negde na internetu da je Konstrakta čak i opsovala kada je proglašena za desetog, poslednjeg finalistu – kao, ‘ma ajde idi bre, srce mi stade’. I stvarno, najbukvalnije moguće, umalo nismo doživeli srčani udar.
Ali, srećom po Konstraktu, novinare iz Srbije koji je bodrimo iz Torina, a i celu zemlju, nastavljamo takmičenje za što bolji plasman u finalu, a možda i pobedu, ko zna.
Inače, Duška Vučinić, članica srpske delegacije stalno kritikuje druge Evrovizije, a onu u Beogradu navodi kao najbolje organizovanu. Za sve ostalo ne znam, ali organizacija ovde jeste u minusu, siguran sam da bismo mi u Beogradu to mogli mnogo bolje sledeće godine.
***
Bonus video: Nova.rs uživo u Torinu – Pogledajte Konstraktinu probu pred finale Evrovizije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: