0
U zemlji gde su jednostavnost i praktičnost na prvom mestu vlada nepisano pravilo da je bolje ne otvarati usta ako nemaš šta da kažeš. Ćaskanje u prolazu Šveđanima je takozvani mrtav razgovor, a kako bi izbegli poznanike ili prijatelje koje ne žele da pozdrave, imaju i razrađene strategije izbegavanja.
Ako se užasavate čavrljanja s poznanicima u prolazu, onako reda radi, Švedska bi mogla da bude zemlja po vašem ukusu. Za razliku od temperamentne Španije, Italije ili Brazila, u Švedskoj su ljudi više distancirani, a lični prostor (koji i te kako cene) dosta je širi. Baš kao što introverta može da užasne ekstrovert koji mu se sa širokim osmehom približava na autobuskoj stanici ili u tramvaju – tako se i Šveđani uglavnom ježe kallprata (hladnog razgovora) i dödprata (mrtvog razgovora).
Pročitajte još:
Kako se ponašaju u tim situacijama?
Pa, isto kao i većina kada ne želi da razgovara: izbegavaju kontakt očima na ulici ili u javnom prevozu, samo što su oni to usavršili.
Uloga razgovora u Švedskoj nije zbližavanje, nego razmenjivanje informacija ili značajnih iskustava. Umesto forme, važniji je sadržaj, pa tako u njihovoj kulturi brbljanje o vremenu jednostavno nije na ceni. Neupućeni turisti često se iznenade kad nakon srdačnog „hej“ u kafiću od konobara dobiju samo hladan pozdrav, a u prodavnici može i potpuno da izostane.
„Mali razgovori su velika stvar, samo su teme male. Značajni su jer se kroz njih približavamo jedni drugima. Kada razgovaramo o vremenu, ne želimo zapravo da znamo hoće li padati kiša – da nas to zanima, pogledali bismo vremensku prognozu. Ipak, Šveđani jednostavno u svojoj kulturi nemaju običaj da se zbližavaju kroz lake teme“, objašnjava komunikolog Eli Edvardson, a prenosi portal Pun kufer.
Da rezervisanost Šveđana može biti posledica njihove raštrkanosti na velikom prostoru stotinama godina, zbog čega su stanovnici naučili na razgovor samo s uskim krugom ljudi, potvrđuje i stručnjak Matijas Kaman. On dodaje i da su Šveđani dobro razvili strategije izbegavanja ljudi koje ne žele da sretnu, poput zurenja u prazno ili gledanja u izlog. Matijas primećuje kako su Šveđani izrazito koordinisani dok idu ulicom gledajući u telefon, čak i ako moraju da se provuku kroz gužvu jer su te veštine dobro izvežbali.
U slučaju da zaborave telefon ili im se isprazni baterija, poslužiće neka deklaracija stvarčice koja se nađe u rancu.
Prema drugoj teoriji, averzija prema ćaskanju vuče korene iz šezdesetih godina prošlog veka kada je u Švedskoj bilo malo doseljenika, pa nisu imali ni prilike da upoznaju druge kulture u tolikoj meri kao neke druge, razgovorljivije nacije.
Bez obzira na hladno držanje, Šveđani su prijateljski nastrojeni, ali to pokazuju drugačije od pričljivaca. U zemlji gde su jednostavnost i praktičnost na prvom mestu vlada nepisano pravilo da je bolje ne otvarati usta ako nemamo šta da kažemo.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
