0
Populacije divljih životinja pale za gotovo 70 odsto od 1970.
Posmatrane populacije divljih vrsta – sisavci, vodozemci, reptili i ribe – u proseku su manje za gotovo 70 odsto od 1970. godine, ističe se u danas objavljenom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) i ukazuje na sve izrazitiju vezu između gubitka biodiverziteta i klimatskog zagrevanja.
Između 1970. i 2018. u proseku 69 odsto populacije tih divljih vrsta – riba, ptica, sisavaca, amfibija i reptila nestalo je prema indikatoru Živa planeta, referentnom merenju koje WWF objavljuje svake dve godine.
Razaranje prirodnih staništa posebno radi razvoja poljoprivrede ostaje glavni uzrok, a sledi preterana eksploatacija i krivolov.
Klimatske promene su treći faktor, ali njihova uloga se jako brzo povećava, upozorio je Markoi Lambertini, generalni direktor Svetskog fonda za prirodu.
Kao uzroci nestajanja divljih vrsta slede zagađenje vazduha, vode i zemlje, kao i to što čovek širi invazivne vrste.
„Ovaj izveštaj je crveni alarm za planetu i prema tome za čovečanstvo u trenutku kada zaista počinjemo da shvatamo da su trajni ekosistemi, bogati biodiverzitet i stailna klima potrebni da garantuju prosperitetnu i sigurniju budućnost za sve nas, i posebno za našu decu i njihovu decu“, rekao je Lambertini na onlajn konferenciji za novinare.
Pročitajte još:
Uoči međunarodnog samita COP15 biodiverzitet u decembru u Montrealu, WWF poziva vlade da iskoriste „poslednju šansu“ i usvoje ambiciozan svetski sporazum za spasavanje divljih vrsta, poput Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine.
U izveštaju se apeluje da se „ojačaju napori konzervacije i restasuracije“, proizvodnje i trošenja trajnije hrane i brzo ukidanje upotrebe fosilnih goriva u svim ekonomskim sektorima da bi se „preokrenuo trend gubitka biodiverziteta“.
Podaci su „zaista zastrašujući“ za Latinsku Ameriku, rekao je Mark Rajt, naučni direktor WWF-a, navodeći da je u toj oblasti, poznatoj po svojoj biološkoj raznolikosti, zabeležen nestanak vrsta od 94 odsto.
U Evropi je populacija divljih životinja pala u proseku za 18 odsto, ali taj podatak prikriva ekstremne istorijske gubitke biodiverziteta pre posmatranog perioda, rekao je Endru Teri, direktor za konzervacioju Zoološkog društva Londona, partnera sa Svetskim fondom za prirodu u utvrđivanju ovog pokazatelja.
U Africi se procenjuje prosečan gubitak divljih vrsta od 66 odsto. Posebno uočljiv primer za to je nacionalni park Kazuzi Biega u Demokratskoj Republici Kongo, gde je broj gorila na istočnim ravnicama pao za 80 odsto, pre svega zbog lova, rekli su naučnici.
Džinovske kožaste kornjače, risovi, ajkule, korali su deo najugroženijih vrsta.
BONUS VIDEO: Srbija je dom mnogih zaštićenih životinjskih vrsta
