Kad je bila prinuđena da se vrati u bolnicu na lečenje od leukemije, Katarina Stanojlović (19) je sa sobom ponela svesku i postavila sebi zadatak da svaki dan proveden u izolovanoj sobici prikaže crtežom.
Katarina Stanojlović iz Velike Plane ima 19 godina i sanja da postane grafička dizajnerka. Spremala se za Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu kad je saznala da ima leukemiju. Lečenje se odvijalo na beogradskoj hematologiji gde je dane provodila u maloj bolničkoj sobi, izolovana od svih, a na kraju svakog dana bi na jednu stranicu svog dnevnika unosila jedan „autoportret“.
Prvi je bio…
„Opet u bolničkom krevetu i bolničkoj pidžami, ali i sa zebrastom maramom sa vezom FUCK ALL (akutna limfoblastna leukemija) koju su mi poklonile drugarice, spremna da odj*bem leukemiju“, priseća se Katarina u razgovoru za portal Nova.rs. „Osećala sam se loše, jer sam se posle mesec dana opet vraćala u bolnicu, ali i dobro jer je transplantacija bila poslednji korak u lečenju.“
U narednih 45 dana stranice sveske ispunila je crtežima i simbolima koji su prikazivali njene misli, doživljaje, situacije koje su ostavljale utisak. Crtala je svakog dana, kako bi se zabavila i „održala mozak u formi“, ali u te crteže utiskivala je mnogo više od boje i jedinstvenog pogleda na život i stvarnost.
Koji je za tebe najvažniji crtež koji si unela u dnevnik?
Kada izlazim iz aplazije, to je znak oporavljanja, a i nagoveštaj konačnog izlaska iz bolnice. A i taj crtež mi se baš svideo kako je ispao.
Kako je izgledao taj dan?
Ma, ne sećam se, samo znam to što sam nacrtala. Verovatno sličan i svakom drugom, samo srećniji zbog dobrih vesti, možda i sunčaniji.
Šta ti je bilo najteže tokom boravka u bolnici?
Sam početak lečenja i borba da pobedim nenormalni strah koji me je obuzimao i jedna upala pluća.
Kako bi „autoportret“ za današnji dan izgledao u tvom ilustrovanom dnevniku?
Neka ilustracija ponovnog ujedinjenja Čede, mog psa, i mene, baš dugo nismo bili zajedno, s obzirom da je on ostao kod bake na čuvanju, kada sam ja otišla na lečenje, a danas se vraća kod mene.
Kako sad provodiš vreme? Šta ti najviše nedostaje u izolaciji?
Gledam filmove, serije, čitam knjige, crtam, kupila sam glinu, videćemo šta će nastati, i neizostavni deo dana je joga. Pre par dana sam sa drugaricama imala zoom dance party, baš mi nedostaju žurke da mogu da se izigram, a juče smo imale karaoke. Strašno mi nedostaje jedan Miloš i pivo, mada ni ovo bezalkoholno nije loše, osim toga sam super.
Koliko si se promenila nakon svega?
Mislim da ni sama nisam svesna koliko me je celo ovo iskustvo promenilo i ojačalo, za sad sam sigurna da sam promenila frizuru.
Ko je Katarina Stanojlović?
Moja doktorka bi rekla pilence, mama bi rekla lavica, Miloš tigrica, ali mislim da sam od svega po malo.
*
*
*
*
*
*
*
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare