Foto: Privatna arhiva

Kad je bila prinuđena da se vrati u bolnicu na lečenje od leukemije, Katarina Stanojlović (19) je sa sobom ponela svesku i postavila sebi zadatak da svaki dan proveden u izolovanoj sobici prikaže crtežom.

Katarina Stanojlović iz Velike Plane ima 19 godina i sanja da postane grafička dizajnerka. Spremala se za Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu kad je saznala da ima leukemiju. Lečenje se odvijalo na beogradskoj hematologiji gde je dane provodila u maloj bolničkoj sobi, izolovana od svih, a na kraju svakog dana bi na jednu stranicu svog dnevnika unosila jedan „autoportret“.

Prvi je bio…

„Opet u bolničkom krevetu i bolničkoj pidžami, ali i sa zebrastom maramom sa vezom FUCK ALL (akutna limfoblastna leukemija) koju su mi poklonile drugarice, spremna da odj*bem leukemiju“, priseća se Katarina u razgovoru za portal Nova.rs. „Osećala sam se loše, jer sam se posle mesec dana opet vraćala u bolnicu, ali i dobro jer je transplantacija bila poslednji korak u lečenju.“

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

U narednih 45 dana stranice sveske ispunila je crtežima i simbolima koji su prikazivali njene misli, doživljaje, situacije koje su ostavljale utisak. Crtala je svakog dana, kako bi se zabavila i „održala mozak u formi“, ali u te crteže utiskivala je mnogo više od boje i jedinstvenog pogleda na život i stvarnost.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

Koji je za tebe najvažniji crtež koji si unela u dnevnik?

Kada izlazim iz aplazije, to je znak oporavljanja, a i nagoveštaj konačnog izlaska iz bolnice. A i taj crtež mi se baš svideo kako je ispao.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

Kako je izgledao taj dan?

Ma, ne sećam se, samo znam to što sam nacrtala. Verovatno sličan i svakom drugom, samo srećniji zbog dobrih vesti, možda i sunčaniji.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

Šta ti je bilo najteže tokom boravka u bolnici?

Sam početak lečenja i borba da pobedim nenormalni strah koji me je obuzimao i jedna upala pluća.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

Kako bi „autoportret“ za današnji dan izgledao u tvom ilustrovanom dnevniku?

Neka ilustracija ponovnog ujedinjenja Čede, mog psa, i mene, baš dugo nismo bili zajedno, s obzirom da je on ostao kod bake na čuvanju, kada sam ja otišla na lečenje, a danas se vraća kod mene.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

Kako sad provodiš vreme? Šta ti najviše nedostaje u izolaciji?

Gledam filmove, serije, čitam knjige, crtam, kupila sam glinu, videćemo šta će nastati, i neizostavni deo dana je joga. Pre par dana sam sa drugaricama imala zoom dance party, baš mi nedostaju žurke da mogu da se izigram, a juče smo imale karaoke. Strašno mi nedostaje jedan Miloš i pivo, mada ni ovo bezalkoholno nije loše, osim toga sam super.

Foto: Privatna arhiva

Koliko si se promenila nakon svega?

Mislim da ni sama nisam svesna koliko me je celo ovo iskustvo promenilo i ojačalo, za sad sam sigurna da sam promenila frizuru.

Ko je Katarina Stanojlović?

Moja doktorka bi rekla pilence, mama bi rekla lavica, Miloš tigrica, ali mislim da sam od svega po malo.

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

*

Foto: Privatna arhiva Katarine Stanojlović

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare