Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana, pri čemu se za svaki vezuju određena verovanja i običaji.
Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan. Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.
Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju.
Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, primaju gosti. Kažu, ko vam se nađe na kućnom pragu da nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite, navodi RTS.
U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.
Još se ponegde zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. Ponegde mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju“ Božić.
Trećeg dana Božića, slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.
Na taj dan nekada se iznosila slama iz kuće, koja je doneta za Badnje veče. Nije se bacala, već se stavljala u raklje, pčelinjak, vinograd, voćnjak, kokošinjac ili neke druge pomoćne zgrade, ističe Danas.
U Vojvodini, božićna slama se uklanja se još tokom noći, u prvim minutima Stevandana. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Inače, po tradiciji se sve do malog Božića, odnosno 14. januara, ljudi pozdravljaju božićnim pozdravom.
Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, što je danas za većinu nezgodno. Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za Nova.rs Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.
Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.
„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.
Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare