O tom periodu svedoči tekst objavljen 1912. godine u „Malom žurnalu“.
Ulica kralja Aleksandra pre 110 godina bila je prozvana „šetnicom mrtvih“.
„Svi mrtvaci njome se poslednji put prošetaju. Srbi stanovnici te ulice posvednevno slušaju ili posmrtne marševe ili poslednje ‘svjati Bože’ i ‘Vječnaja pamjat’. I prirodno je, to im se i dosadilo“, navodi se, između ostalog, u tekstu „Malog žurnala“, a prenosi Danas.
Kako je navedeno, po ceo bogovetni dan izuzev seljaka i trgovaca marvom, tom ulicom svet vrvi u crnini, bilo pešice, tramvajem ili kolima i gotovo su se svi naučili da učestvuju u tuđoj žalosti.
„Nesumnjivo je da je sav svet iz te ulice dobra srca, kad sve to može da podnosi. Ali, ima ponešto i što ih teši.
Pročitajte još:
Oni vele: „Beograđani svi moraju naš kraj posetiti kad tad – ako neće živi, a ono mrtvi. Pa i vladari ne idu daleko od našeg kraja. Oni u njemu stanuju i živi i mrtvi. To nam je uteha. Dan provedemo, vele, kako tako, ali smo noću od toga pošteđeni.“
Noću mrtve zamenjuju živi prolaznici. Kafane u ovom delu grada nadaleko su čuvene i sa dobrim vinom i jestivom, kao i sevdalinkama.
Svirka i pesma čuje se na sve strane. Ne prestaje ni kad se pokoji mrtvac noću u grobljansku kapelu prenosi“, zaključuje autor teksta.
***
Bonus video: Stanari Cetinjske ulice u borbi protiv buke
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar